Kazalo 
 Prejšnje 
 Naslednje 
 Celotno besedilo 
Postopek : 2016/0393(COD)
Potek postopka na zasedanju
Potek postopka za dokument : A8-0231/2017

Predložena besedila :

A8-0231/2017

Razprave :

PV 13/11/2017 - 14
CRE 13/11/2017 - 14

Glasovanja :

PV 14/11/2017 - 5.3
Obrazložitev glasovanja

Sprejeta besedila :

P8_TA(2017)0424

Razprave
Ponedeljek, 13. november 2017 - Strasbourg Pregledana izdaja

14. Teritorialne tipologije (razprava)
Video posnetki govorov
PV
  

Die Präsidentin. – Als erster Punkt der Tagesordnung folgt die Aussprache über den Bericht über den Vorschlag für eine Verordnung des Europäischen Parlaments und des Rates zur Änderung der Verordnung (EG) Nr. 1059/2003 in Bezug auf die territorialen Typologien (Tercet) von Iskra Mihaylova im Namen des Ausschusses für regionale Entwicklung (COM(2016)0788 – C8-0516/2016 – 2016/0393(COD)) (A8-0231/2017).

 
  
MPphoto
 

  Искра Михайлова, докладчик. – Уважаема г-жо Председател, уважаема г-жо Комисар, в принципите за политиката на сближаване за периода 2014 – 2020 г. се подчертава, че подходът за насърчаване на интелигентен, устойчив и приобщаващ растеж трябва да отразява ролята на градските агломерации и на градските, селските и крайбрежните райони и да отчита връзките между селските и градските райони в Европейския съюз.

Евростат публикува европейската статистическа информация на регионално ниво в редица статистически области в съответствие с Регламент (ЕО) № 1059/2003 за установяване на обща класификация на териториалните единици за статистически цели. Тази информация се използва широко в контекста на регионалната политика на Европейския съюз.

През последните години Евростат разшири обхвата на публикуваната статистическа информация, като включи определени териториални типологии, за да отговори на нарастващата потребност от релевантна информация. Комисията определи тези териториални типологии в сътрудничество с Организацията за икономическо сътрудничество и развитие и прие методология за създаването и поддържането им, по-специално за степента на урбанизация, включително и определянето на градски агломерации.

Настоящият регламент обаче все още не обхваща териториалните типологии и настоящото предложение, което разглеждаме днес, взема мерки по този проблем. Предложението би позволило агрегиране на данни въз основа на типологиите. Например, може да бъде сравняван брутният вътрешен продукт в селските и градските райони и заетостта може да бъде измервана според нивото на урбанизация.

Предложението има за цел установяване на правно признаване на териториалните типологии, включително определението за градски агломерации, за целите на европейската статистика. Въведени са и необходимите за изчисляването на териториалните типологически и статистически координатни мрежи, основани на разпределението и гъстотата на населението в отделните клетки на координатната мрежа, които служат за основа за изчисляване на териториалните типологии. Пояснява се и ролята и наименованията на местните административни единици, ниво LAU. Предложението съдържа и разпоредби, които предоставят правомощия на Комисията да приема делегирани актове за адаптиране на класификацията NUTS.

Комисията по регионално развитие в Европейския парламент, като има предвид необходимостта от промени, детайлизиране и актуализиране на класификацията на териториалните единици, за нуждите на събиране, обобщаване и разпространяване на регионална статистическа информация, прие предложеното досие с опростена процедура, без допълнения от Комисията. По време на триалога технически подобрения, предложени от Съвета, бяха приети и от Съвета, и от Парламента, и от Европейската комисия.

Има две предварителни условия, които трябва да бъдат подчертани, когато се разглежда това досие. Предложените промени и подобрения в типологията не предопределят идентифицирането на специални области за интервенция на политиката на Европейския съюз. Някои от предложените териториални типологии вече се използват. Предложената система е по-гъвкава и предлага мрежа от типове региони на ниво NUTS и на ниво LAU в комбинация и дава възможност за събиране, анализиране и разпространяване на статистически данни за разграничаване на градски, селски, градски с допълнения ареали, метрополи, предградия. Изграждането на статистически мрежи на ниво Европейски съюз ще позволи хармонизиране на събиране и анализиране на данните.

Освен това, се въвеждат определени терминологично обосновани определения като „градски центрове“, „урбанизирани клъстери“, „селски мрежи“, „градски райони“, „гъстонаселени райони“, „градове и гъстонаселени райони“, „градове и предградия“. Не се предвижда някакъв ефект върху бюджета на Европейския съюз и аз като докладчик предлагам на Парламента да приеме предложението на Комисията.

 
  
MPphoto
 

  Marianne Thyssen, Member of the Commission. – Mr President, rapporteur, honourable Members, I wish to thank, first of all, the rapporteur Ms Mihaylova, and the shadow rapporteurs for their constructive approach to the proposal.

Following fruitful cooperation between the three institutions, in particular at the trilogue, I believe we have reached our common objective. Regions in the European Union are very diverse. We see that regions with urban characteristics sometimes work very differently from rural regions and face different challenges. While urban regions often offer better economic opportunities and infrastructure, they might face problems like pollution, traffic congestion, crime and overcrowding. Rural regions, on the other hand, often lack infrastructure. These differences can also be observed when it comes to coastal regions, in which a large share of GDP is generated by the blue or ocean-centric economy.

Tercet will help our understanding of these phenomena by aggregating pre-existing data by typology. By doing so, it will back socio-economic territorial analysis and help to shape good evidence-based policy. The proposal is quite timely as it, for instance, includes a definition of cities that helps support the implementing of the urban agenda and city-focused policy. As of now, there is no agreed legal definition of what a city actually is in Union law and this, as we all know, hinders a common understanding of the term and leads to the risk that we might not speak about the same thing when we talk about cities.

To ensure a harmonised use of the term and a consistent application, it is vital that we achieve an unambiguous interpretation of the concept of cities, and of course the same applies for rural areas.

 
  
MPphoto
 

  Андрей Новаков, от името на групата PPE. – Г-жо Председател, на първо място искам да поздравя г-жа Михайлова за усърдната ѝ работа по този доклад. Когато говорим за териториални типологии, аз считам, че ни трябва още по-детайлна и подробна съпоставима информация, с която да знаем точното ниво на развитие на всеки един регион, градска агломерация, град или малко населено място. Това ще ни помогне да прецизираме по-добре законодателството и да подберем по-добрата политика за дадено населено място.

Вярвам, всички ще се съгласите с мен, че всеки регион има специфики, които изискват индивидуален подход. Казвайки това, аз вярвам, че след 2020 г. финансирането на кохезионната политика трябва да вдигне мащаба си до ниво NUTS3. Не бива да допускаме малки населени места да стават заложници на големи и развити градове близо до тях и заради това да са недопустим бенефициент по оперативните програми. Нещо повече, трябва да допълним още критерии към подхода ни за финансиране: ниво на развитие на инфраструктурата и социален индекс, а не само брутен вътрешен продукт.

Нещо повече, когато важен транспортен коридор за Европейския съюз минава през даден регион, аз считам, че основната тежест за финансирането трябва да попада върху Европейския съюз. Не можем да разчитаме, че малки населени места могат поравно да съфинансират големи проекти както всички останали бенефициенти.

 
  
MPphoto
 

  Tonino Picula, u ime kluba S&D. – Gospođo predsjednice, čestitke izvjestiteljici na poticajnom izvješću. Znamo da Eurostat objavljuje široki spektar regionalnih statističkih podataka u skladu s Uredbom o uspostavi zajedničkog razvrstavanja prostornih jedinica za statistiku, popularnije kazano NUTS.

Ti se statistički podaci naširoko koriste u donošenju odluka na razini regionalne politike Europske unije i pri određivanju vrste potpore iz Kohezijskog fonda, za koju se Europske regije mogu prijaviti. Aktualna uredba o NUTS-u još ne obuhvaća prostorne tipologije, to se pitanje rješava ovim prijedlogom. Prostorne tipologije također su upotrebive u Europskom statističkom sustavu, osobito stupanj urbanizacije i definicija gradova. Primjer za to je utvrđivanje uvjeta za financiranje iz Europskog fonda za regionalni razvoj, za provedbu inovativnih mjera u većim i manjim gradovima ili predgrađima. Međutim, ESS još uvijek službeno ne priznaje te tipologije zbog njihova neodređenog pravnog statusa.

U obrazloženju prijedloga Komisije s pravom se navodi da teritorijalne tipologije imaju veliki utjecaj na regionalne politike, one pružaju korisne dokaze koji mogu pomoći u oblikovanju adekvatnih prijedloga i integriranijih teritorijalnih pristupa. Tako bi se pravilno uvažila raznolikost regija Europske unije. Potrebno nam je više statističkih podataka zbog neprijeporno značajnih razlika među vrstama teritorija, koje nisu uvijek jednake u državama članicama. Odgovarajući na tu potrebu, predložena regulacijom se cilja legalno prepoznati regionalne tipologije na razini NUTS 3, lokalnih upravnih jedinica i mrežnih ćelija, kako bi ih integrirala u postojeću NUTS Uredbu. Predložene teritorijalne tipologije oznake uglavnom su: urbana, ruralna, gradska i obalna područja. To će omogućiti tematskim statističkim propisima i poles inicijativama da putem teritorijalnih tipologija prikupljaju europske statistike da bi djelotvorno odredile potrebe pojedinih područja na način utemeljen na činjenicama.

Podržavam inicijativu koja dakle hoće ustanoviti prostorne tipologije za potrebe Europske statistike, time bi se na osnovu definicije i statističkih kriterija osigurala usklađena i transparentna primjena na razini Europske unije i država članica. Međutim, podjela na gradove, ruralna, urbana i obalna područja nije sveobuhvatna, bila je ovo izvrsna prilika da se prostornim tipologijama priznaju i europski otoci na kojima živi više od 17 milijuna stanovnika i čiji poseban status je već priznat člankom 174. Lisabonskog sporazuma.

Otočani s pravom postavljaju pitanje kako se uopće mogu kreirati adekvatne politike za otoke ako njihov status nije teritorijalno priznat. Jedan od velikih problema svih inicijativa koje pokušavamo provesti je nedostatak statističkih podataka na kojima bi ih zasnovali. Primjena statistike na razini otoka omogućila bi temeljit pregled karakteristika tih područja, od kojih su mnoge zajedničke, neovisno o zemljopisnom položaju, veličini ili razini razvijenosti otoka. Takvi bi podaci trebali biti usporedivi s ostalim područjima tipologije i uvelike bi olakšali razvoj ciljanih odredbi zakonodavstva Europske unije kad god je to potrebno.

Inzularnost kao faktor koji povećava troškove transporta, umanjuje sigurnost opskrbe energijom, otežava pristup obrazovanju i značajno ograničava pristup tržištu rada, svima koji žive na otocima je jako dobro poznat pojam – vrijeme je da ga uvažimo na europskoj razini.

Usvajanje ovog Prijedloga je dobar korak naprijed, ali na njegovom poboljšavanju moramo nastaviti raditi kako bi zaista u praksi dokazali ujedinjenost u našoj teritorijalnoj različitosti.

 
  
MPphoto
 

  Ruža Tomašić (ECR), u ime kluba ECR. – Gospođo predsjednice, prostorne tipologije koje se godinama koriste ovom će uredbom biti uvrštene u pravni sustav Unije pa ćemo u budućnosti moći računati na točniju statistiku prema kojoj se kroje brojne europske politike.

Vjerujem da će to dovesti do preispitivanja nekih dosadašnjih statističkih podjela kako bi se još bolje koristila sredstva iz fondova.

Uzet ću primjer Hrvatske koja je podijeljena u dvije NUTS II regije i to na način da su neki od najsiromašnijih krajeva panonske Hrvatske stavljeni u istu regiju s najrazvijenijim sjeverozapadnim dijelom zemlje, čime im je otežan pristup fondovima. Naravno, to se mora ispraviti.

Zadovoljna sam jer će ovim prijedlogom neke neupravne jedinice moći odstupati od utvrđenih pragova uslijed posebnih zemljopisnih, socioekonomskih, povijesnih, kulturnih ili ekoloških okolnosti.

To je posebno važno za otoke kojima moramo dodatno olakšati sudjelovanje u fondovima kako bismo spriječili daljnju depopulaciju i smanjili ekonomsku marginalizaciju otočkog stanovništva.

 
  
MPphoto
 

  Ivan Jakovčić, u ime kluba ALDE. – Gospođo predsjednice, htio bih se na početku svakako zahvaliti poštovanoj kolegici Iskri Mihaylovoj, predsjednici Odbora za regionalni razvoj, na njezinom doprinosu u ovom izvještaju i na tome što nas je upoznala s namjerama Komisije. I naravno, htio bih odmah istaknuti svoju podršku ovom koraku naprijed, koji Komisija želi učiniti ovim aktom te istaknuti tri principa za koja smatram da su zaista važna i ugrađena u ovaj dokument, a to su preciznost u podacima, usklađenost u pristupu terminologiji, usporedivost kad govorimo, na primjer, o bruto domaćem proizvodu.

Dakle, svi ti principi su za mene iznimno važni i zato vjerujem da će na ovaj način teritorijalne tipologije koje imamo, kao prijedlog novog koncepta na neki način, zaista ugledati svjetlo dana na daleko bolji način nego što je to danas. Ja imam neka iskustva o tome kao svojedobno istarski župan. Znam kakvi su problemi u podjeli regija na NUTS regije i kakva je situacija bila npr. u našoj zemlji, u Hrvatskoj, kada smo Hrvatsku dijelili, pokušali napraviti pravednu podjelu NUTS regija. Tu imamo zaista ozbiljnih problema.

I zato podržavam i ovo uvođenje lokalne upravne jedinice jer vjerujem da će se na taj način još bolje moći voditi kohezijska politika i da ćemo imati bolje podatke, precizniju statistiku da bismo mogli donositi bolje odluke i bolje i više pomoći raznim regijama, raznim gradovima koji tu pomoć i te kako trebaju.

Ono što želim na kraju istaknuti su dvije stvari. Prvo, želim ponuditi Komisiji iskustva koja Hrvatska ima kad govorimo o prikupljanju podataka u turizmu. Turizam je bitan za Hrvatsku, ali Hrvatska ima odlično iskustvo u prikupljanju podataka kada govorimo o turističkoj industriji. I drugo, nemojmo zaboraviti, ciljevi kohezijske politike još nisu uspjeli. Mi nismo još ostvarili kohezijsku politiku kako treba u našem Parlamentu i zato pozivam Komisiju da i ovom prilikom učini sve da kohezijska politika bude bolja nego što je danas.

 
  
MPphoto
 

  Younous Omarjee, au nom du groupe GUE/NGL. – Madame la Présidente, Madame la Commissaire, cette nouvelle modification des unités territoriales infranationales vient redéfinir le maillage territorial des niveaux infrarégionaux en les délimitant notamment en zones urbaines, périurbaines et rurales, et en intégrant les nouveaux pôles métropolitains qui se font jour.

Tout cela est très bien et semble ouvrir la voie à une politique urbaine renforcée pour la future politique de cohésion post-2020. J’espère cependant que tous ces efforts réalisés pour établir une nouvelle grille de lecture territoriale, dont l’utilité ne fait aucun doute, seront également accompagnés de données statistiques, elles aussi renforcées et toujours plus précises, concernant notamment le maillage des inégalités sociales à l’échelle de l’Union européenne ainsi que concernant la pauvreté urbaine – données qui manquent cruellement dans le 7e rapport de la cohésion et sans lesquelles il est bien difficile d’analyser la façon dont les politiques européennes satisfont l’objectif de cohésion.

Je pense que ces données nous aideront à défendre la politique de cohésion si souvent attaquée actuellement.

 
  
MPphoto
 

  Rosa D'Amato, a nome del gruppo EFDD. – Signora Presidente, onorevoli colleghi, la Commissione propone di apportare modifiche all'attuale normativa sulle tipologie territoriali e dà riconoscimento giuridico ad esse, compresa una definizione delle città, ai fini delle statistiche europee.

Accolgo con favore questa proposta perché ciò consentirebbe di aggregare i dati in base alle tipologie, e dunque si potrebbe confrontare il PIL delle zone rurali e delle zone urbane e misurare l'occupazione a seconda del grado di urbanizzazione. Queste informazioni sono importanti al momento di pianificare le future politiche e di dare risposte strategiche.

Ritengo che l'intera discussione sui criteri di allocazione debba avere un posto fondamentale nelle negoziazioni della futura politica di coesione, che mi auguro inizieremo a maggio-giugno 2018. Nella definizione del quadro post 2020, la Commissione prende in esame l'elaborazione di nuovi criteri che consentono di individuare i territori che affrontano le sfide di natura demografica.

Riteniamo, come la stessa commissione per lo sviluppo regionale suggerisce in più relazioni, che il PIL e la densità di popolazione non siano indicatori sufficienti. Altri indicatori nell'ambito delle tre dimensioni generali del progresso sociale, necessità umane fondamentali, basi del benessere e opportunità consentirebbero una migliore comprensione delle sfide economiche e sociali in tutta l'Europa.

 
  
MPphoto
 

  Olaf Stuger, namens de ENF-Fractie. – We spreken vandaag over de besteding van miljarden euro's aan belastinggeld. En om daarover te kunnen oordelen heb je eigenlijk ervaring nodig met het verdienen van echt geld in het bedrijfsleven of als ondernemer, want dan pas weet je wat de druk van belasting is.

De collega's hier hebben voornamelijk ervaring in het krijgen van geld uit overheidsbetrekkingen of semi-overheidsbetrekkingen. Dus wat ik de collega's zou willen adviseren: doe eerst eens wat ervaring op in het bedrijfsleven of als ondernemer en kom dan pas terug alvorens hier met een paar pennenstreken weer miljarden euro's aan belastinggeld over de balk te smijten.

 
  
MPphoto
 

  Franc Bogovič (PPE). – Naj vama takoj v začetku čestitam za vajino delo, tako s strani Komisije kakor tudi gospe poročevalke, in izrazim podporo predlaganem dokumentu, ki ima cilj, da izboljšamo teritorialno tipologijo, se pravi, da bomo imeli boljše podatke o tem, kaj se nam pravzaprav na terenu dogaja.

Živimo v času digitalizacije, v času številnih informacij in te informacije lahko vedno bolje tudi obdelamo. Regionalni razvoj se ne sme dogajat stihijsko, kajti če se bo dogajal stihijsko brez tega, da vplivamo nanj, se nam bom še naprej dogajalo to, da bomo imeli vedno večje probleme, ki se dogajajo tako v urbanih središčih kakor tudi probleme v ruralnih območjih. Na eni strani, kot je bilo že rečeno, prevelika poseljenost, dnevne migracije, onesnaževanje zraka, na drugi strani pa depopularizacija podeželja, manj gospodarske aktivnosti tudi številni okoljski problemi na podeželju.

V zadnjem času se dosti dogaja tudi na področju organiziranja procesov v mestih tako v okviru tako imenovanih pametnih mest smart cities, nekateri pa smo v zadnjem času pognali tudi aktivnosti okoli smart villages, se pravi, organiziranje procesov na podeželju, procesov, kjer bomo z vsemi informacijami, ki jih bomo dobili tudi z boljšimi podatki Eurostata, lahko dvignili kvaliteto bivanja na podeželju, v mestih in tudi sobivanje teh pomembnih celic naše družbe.

(Govornik se je strinjal, da bo sprejel vprašanje, postavljeno z dvigom modrega kartončka (člen 162(8))

 
  
MPphoto
 

  Paul Rübig (PPE), Frage nach dem Verfahren der „blauen Karte“. – Frau Präsidentin! Ich möchte Herrn Bogovič fragen: Die Statistik soll uns ja zeigen, wo Verbesserungen möglich sind. Wir haben natürlich in der Regionalentwicklung eine große Möglichkeit, Forschungsinfrastruktur besser zu nutzen, vor allem für kleine und mittlere Betriebe. Glauben Sie, dass diese Statistiken dazu führen, dass man diese Situation verbessern kann?

 
  
MPphoto
 

  Franc Bogovič (PPE), Odgovor na vprašanje, postavljeno z dvigom modrega kartončka. – Prav gotovo je z več podatki in tudi z usmeritvami, ki jih tudi izvajamo v okviru pametne specializacije, možno narediti ravno to, da tiste potenciale, ki jih regije imajo, združimo, naredimo sinergijo teh potencialov tako na eni strani od inštitucij, raziskav, ki so generator inovacij, na drugi strani pa povežemo tudi mala podjetja, srednje velika podjetja, lokalne skupnosti in prebivalstva. In prepričan sem, da je to prava smer in da bomo na tak način naredili Evropo uspešnejšo in tudi uspešnejše regije.

(Govornik se je strinjal, da bo sprejel vprašanje, postavljeno z dvigom modrega kartončka (člen 162(8))

 
  
MPphoto
 

  Tibor Szanyi (S&D), Kékkártyás kérdés. – Elnök Asszony! Tisztelt Képviselő Úr, ön említést tett intelligens városokról, sőt intelligens falvakról, és hát ön, mint egykori polgármester, későbbi agrárminiszter, igazán sok tapasztalattal rendelkezik. Ezért szeretném megkérdezni, hogy ön elégedett-e azzal a tipológiai állapottal, ami ma létezik. A falvak dolgában igazából még nem nagyon látom, hogy mi lenne a pontos definíció az európai nómenklatúrában. Ön merre lépne tovább e tekintetben?

 
  
MPphoto
 

  Franc Bogovič (PPE), Odgovor na vprašanje, postavljeno z dvigom modrega kartončka. – Kot sem že dejal, in hvala Tibor za to vprašanje, skupaj delujeva na področju pametnih vasi in s tem, ko bomo pridobili dodatne informacije, dodatne podatke, bomo resnično lahko posegli v te mikro probleme, ki so včasih zelo pomembni.

Danes je znotraj ene same NUTS 3 enote, kaj šele v večjih NUTS 2 enotah, toliko različnih mikro lokacij, mikro problemov, da jih enostavno ne zaznamo dovolj. Na takšen način, ko bomo to teritorialno pokritost zmanjšali na manjše enote, bomo zagotovo imeli vhodne podatke, s katerimi bomo lahko bolje in uspešneje upravljali probleme na teh mikro enotah.

 
  
MPphoto
 

  Esther Herranz García (PPE). – Señora presidenta, señora comisaria, ponente, gracias por su trabajo. Queridos colegas, el problema de la despoblación es común en varios países de la Unión Europea que ven cómo su población, año tras año y desde hace décadas, se va concentrando en ciudades, en detrimento de las zonas rurales y de los pueblos. En España, desde luego —mi país—, es un problema especialmente acuciante, y hasta el propio Gobierno ha creado la figura del Comisionado frente al Reto Demográfico para impulsar una estrategia nacional frente a esto.

Con este problema que les digo —el de la despoblación— en mente, esta propuesta que plantea la Comisión supone una oportunidad para crear instrumentos estadísticos que permitan analizar de forma más pormenorizada la situación de las regiones y aplicar políticas comunitarias. El informe, desde luego, plantea una cuestión muy positiva, que es la de dotar de reconocimiento jurídico a las tipologías territoriales que se venían utilizando en el sistema estadístico europeo, para que sirvan como categorías a la hora de diseñar políticas de cohesión o desarrollo rural y así permitir comparar regiones y zonas geográficas.

Sin embargo, en mi opinión, es una oportunidad un tanto desaprovechada. Suscribo lo dicho por los colegas en cuanto a la categorización de las islas; y también, por otro lado, a la hora de trazar una nueva cuadrícula para distinguir tres nuevas tipologías —centros urbanos, agrupaciones urbanas y medio rural— creo que debería haberse tenido más en cuenta la topografía de los territorios.

No se puede tratar de igual manera a una superficie montañosa o a una superficie en llano. Esta cuestión, que podría no suscitar más interés, es de importancia para analizar los distintos territorios, porque hay núcleos de población situados en desnivel, lo que afecta, y mucho, a la hora de poder encontrar un lugar adecuado para instalar una nave agropecuaria con la que ganarse la vida una familia. Tengan en cuenta también estas cosas.

 
  
MPphoto
 

  Daniel Buda (PPE). – Mulțumesc, doamna președintă, salut propunerea Comisiei și, în același timp, o felicit pe doamna raportor și pe cei care au lucrat la acest document.

Politica de coeziune are, după cum cu toții știm, rolul de a înlătura disparitățile sociale dintre regiunile și statele membre ale Uniunii Europene. Eficiența acestor politici este însă condiționată în primul rând de cunoașterea realităților din teren care reprezintă particularități diferite de la o țară la alta sau de la o regiune la alta.

Din păcate asistăm astăzi la un fenomen migraționist consistent, mai precis, la concentrări masive în spațiul urban care au ca și consecință depopularea îngrijorătoare a spațiului rural generată de lipsa lui de atractivitate. Acest fenomen cunoaște însă variabile diferite de la o țară la alta și de la o regiune la alta.

Tipologiile teritoriale trebuie să se constituie în instrumente juridice armonizate, transparente și aplicabile la nivelul întregii Uniuni Europene care să permită creșterea eficienței politicilor europene și în special a politicii de coeziune. Fie că vorbim de ocuparea forței de muncă, dezvoltare rurală, agricultură sau turism, demografie sau sărăcie, acestea trebuie să se constituie în repere care să ducă la creșterea incluziunii la nivel european și să consolideze legăturile dintre spațiul urban și cel rural.

Implementarea cu succes a viitoarelor politici și acțiuni la nivel european este dependentă de înțelegerea corectă a informațiilor furnizate de tipologia diferitelor regiuni. Atrag însă atenția că, fără o descentralizare a deciziei, care trebuie să fie dusă cât mai aproape de cetățean, eficiența politicii de coeziune va fi departe de a-și atinge scopul. Mulțumesc.

 
  
 

Catch-the-eye-Verfahren

 
  
MPphoto
 

  Νότης Μαριάς (ECR). – Κυρία Πρόεδρε, η πολιτική συνοχής οφείλει να στηρίζει και να προωθεί βεβαίως την έξυπνη, βιώσιμη και χωρίς αποκλεισμούς ανάπτυξη. Αυτό σημαίνει ότι θα πρέπει να αντικατοπτρίζεται o ρόλος των πόλεων, ο ρόλος των αστικών περιοχών, των αγροτικών περιοχών, των παράκτιων περιοχών και κυρίως των νησιών, αλλά και των ορεινών απομακρυσμένων περιοχών.

Έτσι λοιπόν, τα στατιστικά στοιχεία που προκύπτουν από τις εδαφικές τυπολογίες είναι πολύ σημαντικά εργαλεία. Με αυτόν τον τρόπο θα μπορέσουμε να αναλύσουμε δεδομένα όπως είναι το ΑΕΠ των αγροτικών περιοχών, να μετρηθεί η απασχόληση και τι σχέση έχει με την αστικοποίηση. Αυτά τα δεδομένα θα βοηθήσουν κυρίως τις νησιωτικές περιοχές, ιδίως δε τα νησιά του Αιγαίου τα οποία πλήττονται από την πολιτική της τρόικας, από τα μνημόνια, αλλά και από τους χιλιάδες πρόσφυγες και παράνομους μετανάστες οι οποίοι είναι εγκατεστημένοι εκεί.

Άλλο είναι μια πόλη σε ένα νησί του Αιγαίου, όπου υπάρχει αυξημένο κόστος μεταφορών και ενέργειας, και άλλο είναι μια πόλη στην ηπειρωτική Ελλάδα. Είναι απαραίτητο λοιπόν να μειωθεί ο ΦΠΑ για τα νησιά του Αιγαίου, διότι μόνον έτσι μπορούν να προχωρήσουν και να γίνουν ανταγωνιστικά. Στην Τουρκία ο ΦΠΑ είναι 5% και στην Ελλάδα η Τρόικα επιβάλλει ΦΠΑ 24% για τα νησιά του Αιγαίου.

Δεν μπορεί να συνεχιστεί αυτή η κατάσταση.

 
  
MPphoto
 

  Ελευθέριος Συναδινός (NI). – Κυρία Πρόεδρε, η ύπαρξη βασικών ορισμών και στατιστικών κριτηρίων για τις διάφορες εδαφικές τυπολογίες είναι βασικό εργαλείο διαμόρφωσης της περιφερειακής πολιτικής της Ένωσης και εξαγωγής χρήσιμων συμπερασμάτων. Για να υπάρξουν συγκρίσιμες εδαφικές μονάδες πρέπει να επιλέξουμε διαφορετικά εδαφικά επίπεδα και δεδομένα από τα κράτη μέλη, ώστε η διαφοροποίηση του μεγέθους των εδαφικών μονάδων να είναι όσο το δυνατόν μικρότερη· διαφορετικά, η εξαγωγή συμπερασμάτων που στηρίζονται στη σύνδεση διάφορων στατιστικών τομέων, όπως οι περιφερειακοί λογαριασμοί, η αγορά εργασίας, η ανάπτυξη της υπαίθρου και των νήσων, η γεωργία, ο τουρισμός, η ναυτιλιακή πολιτική και άλλοι, θα παρουσιάσουν στρεβλώσεις και αποκλίσεις.

Η στατιστική ως επιστήμη χρειάζεται εργαλεία τεχνολογικά ουδέτερα, ενημερωμένα και πάντα προσαρμοσμένα στον στόχο, ώστε να εξασφαλίζεται η βέλτιστη ποιότητα αποτύπωσης της πραγματικότητας.

 
  
 

(Ende des Catch-the-eye-Verfahrens)

 
  
MPphoto
 

  Marianne Thyssen, Member of the Commission. – Madam President, I would like once again to thank the rapporteur, Ms Mihaylova, and the shadow rapporteurs, for their preparatory work and their support during the process. I would also like to thank honourable Members for their support for our initiative.

I am convinced that the proposal will help us in producing the necessary evidence to come to fact-based decisions in the framework of regional development. It will certainly contribute to understanding common patterns in the socio-economic situation of the different kinds of regions.

 
  
MPphoto
 

  Искра Михайлова, докладчик. – Г-жо Председател, г-жо Комисар, благодаря за подкрепата. Преди всичко искам да благодаря на всички изказали се днес и на докладчиците в сянка в комисията REGI, както и на компетентността на самата Комисия, която изключително отговорно подкрепи предложението и се ангажира с преговорите по него.

Искам да подчертая само, че освен че ние ще събираме повече, по-прецизирани, по-релевантни за нуждите данни, с това предложение ние ще изградим един интегриран подход при акумулирането на данните и използването им при подготовката на политиките на Европейския съюз. Този интегриран подход ще ни позволи да направим интеграция между различните типове политики според териториите, в които те се развиват, и по такъв начин да повишим ефекта от инвестициите на Европейския съюз.

Надявам се, че това на пръв поглед техническо досие ще допринесе за подобряване на общата политика за сближаване на Европейския съюз и навременното му приемане ще облекчи както мерките в сегашния програмен период, така и подготовката на периода след 2020 г.

 
  
MPphoto
 

  Die Präsidentin. – Die Aussprache ist damit geschlossen.

Die Abstimmung findet am Dienstag, 14. November 2017, statt.

 
Pravno obvestilo