IZVJEŠĆE o prijedlogu Direktive Europskog parlamenta i Vijeća o povratu kulturnih dobara nezakonito iznesenih s područja države članice (preinaka)

28.1.2014 - (COM(2013)0311 – C7‑0147/2013 – 2013/0162(COD)) - ***I

Odbor za kulturu i obrazovanje
Izvjestiteljica: Marie-Christine Vergiat
(Preinaka – članak 87. Poslovnika)

NACRT ZAKONODAVNE REZOLUCIJE EUROPSKOG PARLAMENTA

o prijedlogu Direktive Europskog parlamenta i Vijeća o povratu kulturnih dobara nezakonito iznesenih s područja države članice (preinaka)

(COM(2013)0311 – C7‑0147/2013 – 2013/0162(COD))

(Redovni zakonodavni postupak – preinaka)

Europski parlament,

–       uzimajući u obzir prijedlog Komisije upućen Europskom parlamentu i Vijeću (COM(2013)0311),

–       uzimajući u obzir članak 294. stavak 2. i članak 114. Ugovora o funkcioniranju Europske unije, u skladu s kojima je Komisija podnijela prijedlog Parlamentu (C7‑0147/2013),

–       uzimajući u obzir članak 294. stavak 3. Ugovora o funkcioniranju Europske unije,

–       uzimajući u obzir mišljenje Europskog gospodarskog i socijalnog odbora od 18. rujna 2013.[1],

–       uzimajući u obzir Međuinstitucionalni sporazum od 28. studenoga 2001. o sustavnijoj metodi preinaka pravnih akata[2],

–       uzimajući u obzir pismo Odbora za pravna pitanja od 5. studenog 2013. upućeno Odboru za kulturu i obrazovanje u skladu s člankom 87. stavkom 3. Poslovnika,

–       uzimajući u obzir članke 87. i 55. Poslovnika,

–       uzimajući u obzir izvješće Odbora za kulturu i obrazovanje (A7‑0058/2014),

A.     budući da, prema mišljenju savjetodavne skupine pravnih službi Europskog parlamenta, Vijeća i Komisije, prijedlog Komisije ne sadrži suštinske promjene osim onih koje su kao takve u prijedlogu navedene, te da se prijedlog, što se tiče kodifikacije nepromijenjenih odredaba prethodnih akata i tih promjena, ograničava samo na kodifikaciju postojećih akata bez njihove bitne promjene;

1.      usvaja sljedeće stajalište u prvom čitanju, uzimajući u obzir preporuke savjetodavne skupine pravnih službi Europskog parlamenta, Vijeća i Komisije;

2.      traži od Komisije da predmet ponovno uputi Parlamentu ako namjerava bitno izmijeniti svoj prijedlog ili ga zamijeniti drugim tekstom;

3.      nalaže svojem predsjedniku da stajalište Parlamenta proslijedi Vijeću, Komisiji i nacionalnim parlamentima.

Amandman  1 Prijedlog Direktive Uvodna izjava 1.a (nova)
Tekst koji je predložila Komisija Izmjena   (1a) Člankom 36. Ugovora o funkcioniranju Europske unije dopušta se donošenje odredbi za zaštitu kulturnih dobara definiranih ili kategoriziranih kao nacionalno blago u okviru otvaranja unutarnjih granica Unije. Njime se dakle priznaje potreba za posebnom zaštitom kulturnih dobara u pogledu pravila unutarnjeg tržišta. Tim se člankom tako upućuje na posebnost kulturnih dobara i kulturnu iznimnost. Uz to, u članku 167. Ugovora o funkcioniranju Europske unije odsada je istaknuto da Unija doprinosi procvatu kultura država članica, poštujući njihovu raznolikost, a cilj je stavka 2. tog članka očuvanje i zaštita kulturnog naslijeđa od europske važnosti u koje se ubraja nacionalno blago. Člankom 167. Ugovora o funkcioniranju Europske unije potiče se i suradnja među državama članicama u kulturnom djelovanju Unije.
Justification
Il s’agit de rappeler que les questions culturelles sont désormais explicitement mentionnées dans les Traités européens.
Amandman  2 Prijedlog Direktive Uvodna izjava 2.
Tekst koji je predložila Komisija Izmjena (2) Unutarnje tržište područje je bez granica na kojem je u skladu s odredbama Ugovora osigurano slobodno kretanje robe, osoba, usluga i kapitala. Te odredbe ne onemogućuju uvođenje zabrana ili ograničenja koja su utemeljena na razlozima zaštite nacionalnih blaga umjetničke, povijesne ili arheološke vrijednosti. (2) Iako je unutarnje tržište područje bez granica na kojem je u skladu s odredbama Ugovora osigurano slobodno kretanje robe, osoba, usluga i kapitala, za nacionalna blaga umjetničke, povijesne ili arheološke vrijednosti ne mogu vrijediti jednake odredbe kao i za svu ostalu robu, među ostalim u pogledu obveza Unije i država članica u okviru Konvencije UNESCO-a o zaštiti i promicanju raznolikosti kulturnih izričaja.
Justification
Il s’agit de rappeler que les biens culturels font l’objet de protections particulières.
Amandman  3 Prijedlog Direktive Uvodna izjava 4.
Tekst koji je predložila Komisija	Izmjena
(4) Direktivom 93/7/EEZ uspostavljen je sustav kojim se državama članicama omogućuje da osiguraju povrat na svoj teritorij kulturnih dobara kategoriziranih kao „nacionalno blago” u smislu članka 36. Ugovora, koja spadaju u uobičajene kategorije kulturnih dobara iz Priloga toj Direktivi i koja su iznesena s njihova državnog područja povredom gore spomenutih nacionalnih mjera ili Uredbe Vijeća (EZ) br. 116/2009 od 18. prosinca 2009. o izvozu kulturnih dobara23, i kulturnih predmeta kategoriziranih kao „nacionalno blago” koji su sastavni dio javnih zbirki ili inventara crkvenih institucija, a koji ne pripadaju spomenutim uobičajenim kategorijama.	(4) Direktivom 93/7/EEZ uspostavljen je sustav kojim se državama članicama omogućuje da osiguraju povrat na svoj teritorij kulturnih dobara kategoriziranih kao „nacionalno blago” u smislu članka 36. Ugovora, koja spadaju u uobičajene kategorije kulturnih dobara iz Priloga toj Direktivi i koja su iznesena s njihova državnog područja povredom gore spomenutih nacionalnih mjera ili Uredbe Vijeća (EZ) br. 116/2009 od 18. prosinca 2009. o izvozu kulturnih dobara23, kulturnih predmeta kategoriziranih kao „nacionalno blago” koji su sastavni dio javnih zbirki ili inventara crkvenih institucija, a koji ne pripadaju spomenutim uobičajenim kategorijama, te kulturnih dobara koja potječu iz nezakonitih iskapanja.
__________________	__________________
23 SL L 39, 10.2.2009., str. 1.	23 Uredba Vijeća (EZ) br. 116/2009 od 18. prosinca 2008. o izvozu kulturnih dobara (SL L 39, 10.2.2009., str. 1.).
Amandman  4 Prijedlog Direktive Uvodna izjava 8.
Tekst koji je predložila Komisija Izmjena (8) Provedbom Direktive 93/7/EEZ utvrđena su ograničenja odredbi za osiguravanje povrata dobara kategoriziranih kao nacionalno blago koja su, nakon što su nezakonito iznesena s teritorija države članice, pronađena na teritoriju druge države članice. (8) Svrha Direktive 93/7/EEZ osigurati je fizički povrat kulturnih dobara koja su kategorizirana ili definirana kao nacionalno blago državama članicama s čijeg su teritorija nezakonito iznesena. Provedbom te Direktive utvrđena su ograničenja odredbi za osiguravanje povrata dobara kategoriziranih kao „nacionalno blago” koja su, nakon što su nezakonito iznesena s teritorija države članice, pronađena na teritoriju druge države članice. Nacionalna izvješća o provedbi te Direktive ukazala su na njezinu neredovitu primjenu koja je u prvom redu uzrokovana ograničenim područjem njezine primjene, proizišlim iz ograničenja propisanih u Prilogu toj Direktivi u pogledu kategorija kulturnih dobara koji su njome obuhvaćeni te pragova utvrđenih s obzirom na starost i financijsku vrijednost, kao i prekratkim rokovima za provedbu postupka i rokovima zastare.
Amandman  5 Prijedlog Direktive Uvodna izjava 9.
Tekst koji je predložila Komisija Izmjena (9) Poželjno je da države članice raspolažu sustavom kojim se jamči da nezakonito iznošenje kulturnog dobra kategoriziranog kao „nacionalno blago” u drugu državu članicu ne predstavlja isti rizik kao i njegovo nezakonito iznošenje iz Unije. Briše se.
Amandman  6 Prijedlog Direktive Uvodna izjava 10.
Tekst koji je predložila Komisija Izmjena (10) Područje primjene ove Direktive treba se proširiti na svako kulturno dobro kategorizirano kao „nacionalno blago” umjetničke, povijesne ili arheološke vrijednosti u skladu s nacionalnim zakonodavstvom i administrativnim postupcima na temelju članka 36. Ugovora. Stoga je potrebno odbaciti kriterij pripadnosti kategoriji utvrđen u Prilogu Direktivi 93/7/EEZ, kao i, shodno tome, dotični prilog i kriterij prema kojem kulturno dobro mora činiti sastavni dio javnih zbirki popisanih u inventarima muzeja, arhiva i zaštićenih zbirki knjižnica ili crkvenih institucija. Člankom 36. Ugovora priznaje se raznolikost nacionalnih sustava zaštite kulturnih dobara. U tom kontekstu prijeko su potrebni uzajamno povjerenje, spremnost na suradnju i razumijevanje među državama članicama. (10) Područje primjene ove Direktive treba se proširiti na svako kulturno dobro koje je država članica definirala ili kategorizirala kao „nacionalno blago” umjetničke, povijesne ili arheološke vrijednosti u skladu s nacionalnim zakonodavstvom i administrativnim postupcima na temelju članka 36. Ugovora. Ovom će se Direktivom stoga obuhvatiti kulturna dobra poput predmeta od povijesnog, paleontološkog, etnografskog, numizmatičkog interesa ili znanstvene vrijednosti, ako su kategorizirana ili definirana kao nacionalno blago i to bez obzira na to jesu li dio javne ili druge zbirke ili je riječ o pojedinačnim predmetima. Nadalje, kulturna dobra koja su kategorizirana ili definirana kao nacionalno blago neće podlijegati pragovima određenim s obzirom na starosti i/ili novčanu vrijednost kako bi u skladu s ovom Direktivom ispunila uvjete potrebne za povrat. Trebalo bi poticati uzajamno povjerenje, duh suradnje i razumijevanje između država članica kako bi se spriječio nezakoniti izvoz kulturnih dobara unutar, ali i izvan granica Unije. Ipak, trebalo bi pozvati države članice da odrede opseg pojma „nacionalno blago” iz članka 36. Ugovora, u kojem se priznaje raznolikost nacionalnih sustava zaštite kulturnih dobara.     U istom duhu suradnje i uzajamnog razumijevanja, a u cilju poticanja povrata kulturnih dobara među državama članicama, i izvan područja primjene ove Direktive, trebalo bi poticati države članice da potpišu i ratificiraju Konvenciju UNESCO-a iz 1970., kao i Konvenciju UNIDROIT-a iz 1995. o ukradenim ili nezakonito izvezenim kulturnim dobrima.
Amandman  7 Prijedlog Direktive Uvodna izjava 11.
Tekst koji je predložila Komisija	Izmjena
(11) Potrebno je pojačati administrativnu suradnju među državama članicama radi učinkovitije i usklađenije provedbe ove Direktive. U tu bi se svrhu trebalo osigurati da se središnja tijela služe Informacijskim sustavom unutarnjeg tržišta („IMI”) predviđenim Uredbom (EU) br. 1024/2012 Europskog parlamenta i Vijeća od 25. listopada 2012. o administrativnoj suradnji putem Informacijskog sustava unutarnjeg tržišta i stavljanju izvan snage Odluke Komisije 2008/49/EZ24. Bilo bi poželjno da se i druga nadležna tijela iz država članica služe istim sustavom gdje je to moguće.	(11) Potrebno je pojačati administrativnu suradnju među državama članicama radi učinkovitije i usklađenije provedbe ove Direktive. U tu bi se svrhu trebalo osigurati da se središnja tijela služe Informacijskim sustavom unutarnjeg tržišta ( „IMI”) predviđenim Uredbom (EU) br. 1024/2012 Europskog parlamenta i Vijeća24. Bilo bi poželjno da se i druga nadležna tijela iz država članica služe istim sustavom gdje je to moguće te da središnja tijela iz država članica razmjenjuju informacije o kulturnim dobrima koja su definirala i kategorizirala kao nacionalno blago te o dobrima kategoriziranima kao nacionalno blago koja su ukradena ili nezakonito iznesena s njihova teritorija, uključujući nalaze nezakonitih iskapanja.
	U svrhu bolje provedbe ove Direktive trebao bi se uspostaviti poseban okvir unutar sustava IMI kako bi se u obzir uzela specifična priroda kulturnih dobara, koja se u potpunosti razlikuju od drugih dobara obuhvaćenih člankom 36. Ugovora.
_______________	_______________
24 SL L 316, 14.11.2012., str. 1.	24 Uredba (EU) br. 1024/2012 Europskog parlamenta i Vijeća od 25. listopada 2012. o administrativnoj suradnji putem Informacijskog sustava unutarnjeg tržišta i stavljanju izvan snage Odluke Komisije 2008/49/EZ (SL L 316, 14.11.2012., str. 1.).
Amandman  8 Prijedlog Direktive Uvodna izjava 11.a (nova)
Tekst koji je predložila Komisija	Izmjena
	(11a) Države članice pozivaju se da predlože definiciju „nacionalnog blaga”.
Amandman  9 Prijedlog Direktive Uvodna izjava 12.
Tekst koji je predložila Komisija Izmjena (12) Kako bi se osigurala zaštita osobnih podataka, administrativna suradnja i razmjena informacija među nadležnim tijelima trebala bi se provoditi u skladu s pravilima navedenima u Direktivi 95/46/EZ Europskog parlamenta i Vijeća25 i, ako se upotrebljava Informacijski sustav unutarnjeg tržišta, u Uredbi (EU) br. 1024/2012. (12) Kako bi se osigurala zaštita osobnih podataka, administrativna suradnja i razmjena informacija među nadležnim tijelima trebala bi se provoditi u skladu s pravilima navedenim u Direktivi 95/46/EZ Europskog parlamenta i Vijeća25, Uredbi (EZ) br. 45/2001 Europskog parlamenta i Vijeća25a i, ako se upotrebljava Informacijski sustav unutarnjeg tržišta, u Uredbi (EU) br. 1024/2012. Definicije iz Direktive 95/46/EZ i Uredbe (EZ) br. 45/2001 također se primjenjuju za potrebe ove Direktive te potrebe administrativne suradnje i razmjene informacija među nadležnim tijelima. _______________ ______________ 25SL L 281, 23.11.1995., str. 31. 25Direktiva 95/46/EZ Europskog parlamenta i Vijeća od 24. listopada 1995. o zaštiti pojedinaca u vezi s obradom osobnih podataka i o slobodom protoku takvih podataka (SL L 281, 23.11.1995., str. 31.).   25aUredba (EZ) br. 45/2001 Europskog parlamenta i Vijeća od 18. prosinca 2000. o zaštiti pojedinaca u vezi s obradom osobnih podataka u institucijama i tijelima Zajednice i o slobodnom kretanju takvih podataka (SL L 8, 12.1.2001., str. 1.).
Amandman  10 Prijedlog Direktive Uvodna izjava 14.
Tekst koji je predložila Komisija Izmjena (14) Također je potrebno odrediti rok za izvršavanje postupka povrata na tri godine od dana kada država članica koja je zatražila povrat dobije saznanja o mjestu na kojem se nalazi kulturno dobro i identitetu posjednika ili držatelja dobra. Radi jasnoće, trebalo bi istaknuti da rok zastare počinje teći na dan kada nadležno tijelo države članice koja je zatražila povrat dobije te informacije. (14) Također je potrebno odgoditi rok za izvršavanje postupka povrata na tri godine od dana kada država članica koja je zatražila povrat dobije saznanja o mjestu na kojem se nalazi kulturno dobro i identitetu posjednika ili držatelja dobra. Radi jasnoće, trebalo bi istaknuti da rok zastare počinje teći na dan kada nadležno tijelo države članice koja je zatražila povrat dobije te informacije. Direktivom 93/7/EEZ određeno je da se takvi postupci ni u kojem slučaju ne smiju izvršavati više od 30 godina nakon što je dobro nezakonito izneseno s teritorija države članice koja je zatražila povrat. Međutim, u slučaju dobara koja su dio javnih zbirki i crkvenih dobara u državama članicama u kojima podliježu posebnim sustavima zaštite u skladu s nacionalnim pravom, u određenim okolnostima rok zastare za postupak povrata je duži.   Države članice mogle su uspostaviti posebne sustave zaštite u skladu s nacionalnim pravom, ali na javne zbirke i inventare institucija trebali bi se i dalje primjenjivati drugi rokovi zastare.
Amandman  11 Prijedlog Direktive Uvodna izjava 16.
Tekst koji je predložila Komisija Izmjena (16) Zato je poželjno osigurati da svi sudionici na tržištu kulturnih dobara postupaju pažljivo pri prijenosu kulturnih dobara. Posljedice stjecanja kulturnog dobra nezakonitog podrijetla bit će zaista odvraćajuće samo ako je obveza povrata popraćena obvezom posjednika dobra da, kako bi mogao primiti naknadu, dokaže da je pažljivo postupao s dobrom. Stoga, kako bi se postigli ciljevi Unije u pogledu sprječavanja i suzbijanja nezakonitog prometa kulturnim dobrima, potrebno je utvrditi da posjednik kako bi primio naknadu mora dokazati da je pažljivo postupao s dobrom pri njegovu stjecanju te da se posjednik ne može pozivati na dobru vjeru ako nije s kulturnim dobrom postupao s dužnom pažnjom kakvu su zahtijevale okolnosti. (16) Zato je poželjno osigurati da svi sudionici na tržištu kulturnih dobara postupaju vrlo pažljivo ne bi li onemogućili ili spriječili transakcije koje su prema u zakonodavstvu države članice nezakonite . Posljedice stjecanja kulturnog dobra nezakonitog podrijetla bit će zaista odvraćajuće samo ako je isplata naknade posjedniku vraćenog dobra uvjetovana obvezom posjednika da dokaže da je pažljivo postupao s dobrom pri njegovu stjecanju. S takvom pažnjom treba postupati i kada se čini da su kulturna dobra stečena nezakonitim ili nedopuštenim iskapanjima.
Amandman  12 Prijedlog Direktive Uvodna izjava 16.a (nova)
Tekst koji je predložila Komisija Izmjena   (16a) U tu svrhu, poželjno je i da svaka osoba, osobito svaki subjekt na tržištu kulturnih dobara, može lako doći do javnih informacija o kulturnim dobrima koja su države članice definirale ili kategorizirale kao nacionalna blaga. Države članice trebale bi usvojiti prikladne mjere kojima bi se olakšao pristup tim javnim informacijama, a one bi pak trebale biti objavljene na internetu. Baza podataka UNESCO-a o nacionalnim zakonodavstvima na području kulturne baštine, stvorena 2005., može u tom pogledu poslužiti kao korisno sredstvo informiranja.
Amandman  13 Prijedlog Direktive Uvodna izjava 19.a (nova)
Tekst koji je predložila Komisija	Izmjena
	(19 a) U svrhu uspješne primjene ove Direktive potrebno je uspostaviti savjetodavni odbor nacionalnih stručnjaka koji će sudjelovati u prilagodbi sustava IMI posebnim odlikama kulturnih dobara, pridonositi razmjeni dobrih praksi među državama članicama i identificirati probleme koji bi se mogli pojaviti tijekom primjene ove Direktive.
Amandman  14 Prijedlog Direktive Članak -1. (novi)
Tekst koji je predložila Komisija	Izmjena
	Članak - 1.
	Svrha ove Direktive povrat je kulturnih dobra nezakonito iznesenih s teritorija neke države članice, čak i kad je riječ o dobrima koja su nalazi nezakonitih iskapanja, a koja su u njoj definirana ili kategorizirana kao „nacionalno blago umjetničke, povijesne ili arheološke vrijednosti” u skladu s nacionalnim zakonodavstvom ili administrativnim postupcima u smislu članka 36. Ugovora o funkcioniranju Europske unije. Ova Direktiva primjenjuje se bez obzira na to je li država članica kategorizirala i definirala dotično dobro kao „nacionalno blago” prije ili poslije njegova nezakonitog iznošenja s teritorija te države članice.
Amandman  15 Prijedlog Direktive Članak 1. – točka 1.
Tekst koji je predložila Komisija	Izmjena
1) „kulturno dobro”: dobro koje je, prije nego što je nezakonito izneseno s teritorija neke države članice ili nakon toga, kategorizirano kao „nacionalno blago umjetničke, povijesne ili arheološke vrijednosti” u skladu s nacionalnim zakonodavstvom ili administrativnim postupcima na temelju članka 36. Ugovora;	1) „kulturno dobro”: dobro koje je, prije nego što je nezakonito izneseno s teritorija neke države članice ili nakon toga, kategorizirano ili definirano kao „nacionalno blago umjetničke, povijesne ili arheološke vrijednosti” u skladu s nacionalnim zakonodavstvom ili administrativnim postupcima na temelju članka 36. Ugovora;
Amandman  16 Prijedlog Direktive Članak 1. – točka 8.
Tekst koji je predložila Komisija Izmjena 8) „Javne zbirke” su zbirke koje su imovina države članice, lokalnog ili područnog tijela unutar države članice ili institucije sa sjedištem na državnom području države članice, koja je po zakonodavstvu te države članice definirana kao javna ustanova i vlasništvo je države članice ili ju je u znatnoj mjeri financirala država članica ili lokalno ili područno tijelo. 8) „javne zbirke” su zbirke koje su imovina države članice, lokalnog ili područnog tijela unutar države članice ili institucije sa sjedištem na državnom području države članice, koja je po zakonodavstvu te države članice definirana kao javna ustanova i vlasništvo je države članice ili ju je u znatnoj mjeri financirala država članica ili lokalno ili područno tijelo ili ju je priznala i odobrila dotična država članica. „javne zbirke” su i privatne zbirke pod uvjetom da su ih priznale, odobrile ili da ih nadgledaju središnje vlasti dotične države članice.
Amandman  17 Prijedlog Direktive Članak 1. – točka 8.b (nova)
Tekst koji je predložila Komisija	Izmjena
	8b) „IMI” : dio Informatičkog sustava unutarnjeg tržišta posebno prilagođen potrebama kulturnih dobara.
Amandman  18 Prijedlog Direktive Članak 4. – stavak 1. − točka - 1. (nova)
Tekst koji je predložila Komisija Izmjena   -1) objavljuju sve informacije o kulturnim dobrima koja su ukradena ili nezakonito iznesena s njihova teritorija, a nalaze se u njihovim registrima ili bilo kojim drugim sličnim dokumentima;
Amandman  19 Prijedlog Direktive Članak 4. – stavak 1. − točka 3.
Tekst koji je predložila Komisija Izmjena 3) omogućuju nadležnim tijelima države članice koja je zatražila povrat da provjere je li dobro o kojem je riječ kulturno dobro, pod uvjetom da se provjera obavi u roku od pet mjeseci od obavijesti predviđene točkom 2. Ako se ona ne obavi u predviđenom roku, točke 4. i 5. prestaju se primjenjivati; 3) omogućuju nadležnim tijelima države članice koja je zatražila povrat da provjere je li dobro o kojem je riječ kulturno dobro, pod uvjetom da se provjera obavi u roku od šest mjeseci od obavijesti predviđene točkom 2. S tim ciljem država članica od koje se traži povrat mora u što kraćem roku odgovoriti državi članici koja je zatražila povrat kako bi ona mogla obaviti provjeru u gore navedenom roku. Ako se ona ne obavi u predviđenom roku, točke 4. i 5. prestaju se primjenjivati;
Amandman  20 Prijedlog Direktive Članak 6. – stavak 3.
Tekst koji je predložila Komisija Izmjena Za razmjenu informacija koristi se sustav IMI.   Za razmjenu informacija, uključujući informacije predviđene člankom 4., koje se odnose na nezakonito iznesena kulturna dobra, koristi se sustav IMI u skladu s pravnim odredbama u pogledu zaštite osobnih podataka i privatnosti. Međutim, taj podstavak ne dovodi u pitanje mogućnost nadležnih središnjih tijela da se koriste drugim načinima informiranja osim IMI-a, osobito kada je to neophodno zbog posebnih mjera u okviru postupka povrata.
Amandman  21 Prijedlog Direktive Članak 7. – stavak 1. – podstavak 3.
Tekst koji je predložila Komisija Izmjena Međutim, u slučaju u kojem su dobra dio javnih zbirki iz prvog članka točke 8. i crkvena dobra u državama članicama u kojima su posebno zaštićena u skladu s nacionalnim pravom, rok za provedbu postupka povrata iznosi 75 godina, osim u državama članicama u kojima postupak ne podliježe zastari ili u slučaju bilateralnih sporazuma među državama članicama kojima je rok utvrđen na više od 75 godina. Međutim, u slučaju u kojem su dobra dio javnih zbirki iz prvog članka točke 8. i dobra u inventarima crkvenih institucija i drugih vjerskih ili svjetovnih institucija u državama članicama u kojima su posebno zaštićena u skladu s nacionalnim pravom, rok za provedbu postupka povrata iznosi 75 godina, osim u državama članicama u kojima postupak ne podliježe zastari ili u slučaju bilateralnih sporazuma među državama članicama kojima je rok utvrđen na više od 75 godina.
Amandman  22 Prijedlog Direktive Članak 9. – stavak 3.
Tekst koji je predložila Komisija Izmjena Posjednik se ne može pozivati na dobru vjeru ako s kulturnim dobrom nije postupao s dužnom pažnjom koju su nalagale okolnosti. Posjednik ne može tražiti naknadu ako s kulturnim dobrom nije postupao s dužnom pažnjom koju su nalagale okolnosti.
Amandman  23 Prijedlog Direktive Članak 14.
Tekst koji je predložila Komisija Izmjena 1. Svaka država članica može proširiti svoju obvezu povrata kako bi se njome obuhvatila druga kulturna dobra osim onih definiranih u članku 1. točki 1. 1. Svaka država članica može prihvatiti proširenje obveze povrata kako bi se njome obuhvatila druga kulturna dobra osim onih definiranih u članku 1., uključujući kulturna dobra koja su nezakonito iznesena s teritorija drugih država članica prije 1. siječnja 1993. 2. Svaka država članica može primijeniti sustav predviđen ovom Direktivom na zahtjeve povrata kulturnih dobara nezakonito iznesenih s teritorija druge države članice prije 1. siječnja 1993.
Amandman  24 Prijedlog Direktive Članak 16. – stavak 1.
Tekst koji je predložila Komisija Izmjena 1. Države članice svakih pet godina, počevši od […], šalju Komisiji izvješće o provedbi ove Direktive. 1. Države članice svakih pet godina, počevši najkasnije od 1. prosinca 2017., šalju Komisiji izvješće o provedbi ove Direktive.
Amandman  25 Prijedlog Direktive Članak 16. – stavak 2.
Tekst koji je predložila Komisija Izmjena 2. Komisija svakih pet godina podnosi Europskom parlamentu, Vijeću i Europskom gospodarskom i socijalnom odboru izvješće o ocjeni provedbe ove Direktive. Tom se izvješću mogu priložiti odgovarajući prijedlozi. 2. Komisija svakih pet godina, počevši najkasnije od 1. srpnja 2018., podnosi Europskom parlamentu, Vijeću i Europskom gospodarskom i socijalnom odboru izvješće o ocjeni provedbe ove Direktive. Tom se izvješću mogu priložiti odgovarajući prijedlozi o reviziji ove Direktive.
Amandman  26 Prijedlog Direktive Članak 16.a (novi)
Tekst koji je predložila Komisija Izmjena   Članak 16.a   Uspostavlja se savjetodavni odbor nacionalnih stručnjaka zadužen za sva pitanja u vezi s provedbom ove Direktive, a posebno prilagodbom sustava IMI posebnim odlikama kulturnih dobara, razmjenom informacija među državama članicama i dobrim praksama koje primjenjuju države članice.
Justification
Cet amendement vise à restituer un article supprimé par la Commission. Eu égard à la faible efficacité de la directive 1993/7/CE, il est nécessaire que le comité continue de se réunir afin de pouvoir suivre régulièrement la mise en œuvre de cette directive par les Etats membres, en concentrant leur activité notamment sur les points mentionnés dans cet article.
Amandman  27 Prijedlog Direktive Članak 18. – stavak 1. – podstavak 1.
Tekst koji je predložila Komisija Izmjena Države članice donose zakone i druge propise potrebne za usklađivanje s člancima [članak 1. točka 1., članak 4. prvi podstavak točka 3., članak 4. četvrti podstavak, članak 6. treći podstavak, članak 7., članak 9. i članak 16.] ove Direktive najkasnije 12 mjeseci od dana njezina donošenja. Države članice donose zakone i druge propise potrebne za usklađivanje s ovom Direktivom najkasnije dvanaest mjeseci od dana njezina donošenja.

• [1]  SL C ... / Još nije objavljeno u Službenom listu.
• [2]  SL C 77, 28.3.2002., str. 1.

EXPOSÉ DES MOTIFS

La directive 93/7/ CEE du Conseil du 15 mars 2013 relative à la restitution des biens culturels ayant quitté illicitement le territoire d’un État membre a été adoptée pour assurer la protection des biens culturels et notamment les trésors nationaux au moment de la suppression des contrôles aux frontières intérieures de l’EU à compter du 1^er janvier 1993.

Craignant à l’époque d’être submergés de plaintes en demande de restitution, les États membres ont adopté une législation assez restrictive et très encadrée.

Tout d’abord, seuls les biens culturels classés comme « trésor national » au sens de l’article 36 des traités peuvent faire l’objet d’une restitution et l’article 1 en donne une définition renvoyant à une annexe assez stricte des catégories de biens culturels classés comme trésors nationaux pouvant faire l’objet d’une mesure de restitution et exige en outre qu’ils respectent des seuils d’ancienneté et de valeur monétaire au moins pour la plupart d’entre eux.

En mai 2013, la Commission européenne a proposé une refonte de la directive de 1993 en s’appuyant sur les rapports d’évaluation de la directive et notamment son 4^ème rapport.

L’étude d’impact accompagnant la proposition de refonte relève que, depuis 1993, seulement 15 actions en restitution ont été mises en œuvre : 3 entre 1999 et 2003, 6 entre 2004 et 2007 et 6 entre 2008 et 2011[1] ; seules 7 d’entre elles ont effectivement donné lieu à des restitutions. On peut donc en déduire que la directive de 1993 a eu un effet limité même si une restitution peut concerner plusieurs objets culturels comme ce fut le cas pour l’une d’entre elles, concernant 30.000 documents d’archives.

Ces chiffres sont à mettre en relation avec le nombre de 46[2] restitutions opérées dans le cadre d’une procédure amiable mais aussi avec le nombre de biens culturels volés ou objets de trafics transfrontaliers. Ainsi entre 2008 et 2011 plus de 10.000 objets culturels ayant quitté illicitement le territoire d’un État membre ont été retrouvés en Italie et en Roumanie et 365 en Grèce[3]. De même, 8.000 délits[4] contre le patrimoine ont pu être constatés en moyenne chaque année entre 2007 et 2010, concentrés dans quelques États membres: France[5], Allemagne, Pologne, Italie (représentant 79% des délits à eux quatre constatés en 2007), la République tchèque apparaissant à l’inverse comme le principal État victime de ce type de délits.

Selon la Commission, le trafic des biens culturels, et notamment des trésors nationaux, a considérablement augmenté ces dernières années. Ce trafic est le troisième en termes de revenus de la criminalité organisée.

Les raison de l’efficacité limitée

Pour expliquer l’inefficacité de la directive, le Commission avance trois raisons : les conditions exigées quant aux biens classés « trésors nationaux » pour pouvoir faire l’objet d’une restitution (catégories, seuils financiers et d’ancienneté), les courts délais pour l’exercice de l’action en restitution et pour la prescription et le coût des indemnisations.

Objectifs de la refonte

L’objectif de la refonte est d’augmenter le nombre de restitutions de biens culturels qualifiés comme « trésors nationaux ». À cet effet, la Commission propose de supprimer l’annexe de la directive de 1993 et d’allonger les délais relatifs à la mise en œuvre de l’action en restitution et à la prescription de ladite action.

L’autre objectif de la refonte est de rapprocher la législation des États membres en ce qui concerne les conditions d’indemnisation du possesseur du bien faisant l’objet de la restitution en faisant peser la charge de la preuve sur celui-ci et non plus en renvoyant cette question à la législation des États membres. Ainsi, le possesseur du bien devra montrer qu’il a exercé la diligence requise lors de l’acquisition, c’est à dire qu’il a entrepris les démarches suffisantes afin de s’assurer de son origine licite. Le possesseur étant le plus souvent un acteur du marché de l’art, il semble assez naturel que l’on requiert de lui qu’il a tout fait pour s’assurer de la licéité du bien culturel avant de le faire bénéficier d’une compensation.

La Commission vise aussi à améliorer la coopération entre les administrations nationales compétentes en matière de restitution de biens culturels afin d’éviter autant que faire se peut les procédures judiciaires. Pour ce faire, elle propose que lesdites autorités recourent à un nouvel instrument de coopération administrative de l’EU: le système d’information sur le marché intérieur (IMI). C’est un outil électronique conçu pour améliorer la communication et la collaboration entre les administrations des États membres dans le cadre de l’application de la législation relative au marché intérieur. Votre rapporteure s’est interrogée sur la pertinence de cet outil, concernant les biens culturels. Il semble que, parmi les instruments existants au sein de l’UE, l'IMI soit celui qui est le mieux adapté aux besoins de mise en œuvre de la directive grâce entre autres à l'information sur les biens culturels définis ou classés comme trésors nationaux et les biens culturels volés, à un accès internet sécurisé et à l’utilisation de toutes les langues de l’UE. De plus, il est accessible à l’ensemble des administrations des trente pays de l’Espace Économique Européen (EEE).

Biens culturels – trésors nationaux

Il est rappelé que, par nature, il n’y a pas de définition commune aux États membres de la notion de trésor national ayant une valeur artistique, historique et archéologique. Cette notion renvoie à l’article 36 du TFUE qui permet aux États membres de protéger certains de leurs biens culturels.

Certains États membres n’ont pas jugé utile de donner la moindre définition à cette notion et dans les autres, la définition peut revêtir des formes très variables tenant compte notamment du patrimoine culturel très diversifié des États de l’UE.

L’annexe de la directive de1993 n’avait pas vocation à définir un trésor national mais à déterminer les catégories de trésors nationaux pouvant faire l’objet d’une demande en restitution, étant entendu que les collections publiques figurant sur les inventaires des musées, des archives et des fonds de conservation des bibliothèques ou les biens culturels figurant dans les inventaires des institutions ecclésiastiques[6] ont par nature été intégrés au champs d’application de la directive sans que ces biens figurent dans l’annexe.

De surcroît, la confusion a été entretenue par l’existence d’une annexe quasi identique à celle de la directive figurant dans le Règlement (CE) n°116/2009 du Conseil concernant l’exportation des biens culturels mais qui vise l’ensemble des biens culturels et non les seuls Trésors nationaux.

Ce recours à la notion de biens culturels semble s’expliquer essentiellement par référence aux conventions de l’UNESCO de 1970 concernant les mesures à prendre pour interdire et empêcher l’importation, l’exportation et le transfert de propriété illicites des biens culturels et d’UNIDROIT de 1995 sur les biens culturels volés ou illicitement exportés. C’est pourquoi votre rapporteure estime qu’une modification de l’intitulé de la directive faisant clairement référence à la notion de trésor national aurait eu le mérite de clarifier davantage la situation.

L’approche « marché intérieur »

La base juridique de la révision proposée par la Commission reste celle relative au rapprochement des législations nationales (article 114 TFUE), elle s’inscrit dans le cadre des mesures destinées à établir ou à assurer le fonctionnement du marché intérieur, tel qu’en dispose l’article 26 TFUE auquel l’article 114 se réfère.

Votre rapporteure comprend cette approche qui a des raisons historiques comme cela a été mentionné plus haut, toutefois il ne s’agit pas que de libre circulation de biens, mais aussi de protection du patrimoine culturel. Aussi, une référence à l’article 167 TFUE relatif à l’action de l’UE dans le domaine culturel, notamment à son paragraphe 2 qui vise la conservation et la sauvegarde du patrimoine culturel d’importance européenne, duquel relèvent les trésors nationaux, et la coopération entre États membres, aurait permis une approche plus conforme aux ambitions de l’UE en matière culturelle.

La procédure de refonte

Eu égard à ce qui précède, votre rapporteure souscrit largement à la nécessite de revoir cette directive mais regrette que la Commission ait retenu la procédure de refonte qui limite les pouvoirs d’amendement du Parlement européen en n’autorisant ce dernier à ne modifier que les parties de la directive que la Commission lui permet de modifier.

Nonobstant ces constats et difficultés, votre rapporteure vous suggère des amendements qui lui semblent nécessaires au renforcement des objectifs poursuivis par la proposition de refonte.

Votre rapporteure suggère de modifier l’article 1 de la proposition de directive et de ne supprimer dans l’annexe que les références aux seuils qu’ils soient financiers ou d’ancienneté et de lui donner une force purement indicative.

Votre rapporteure propose également d’amender le groupe verbal « un bien culturel classé avant ou après avoir quitté illicitement le territoire d’un État membre » estimant que cette formulation introduit une insécurité juridique. Elle estime aussi qu’il est nécessaire de faire référence aux biens culturels mis sur le marché après des fouilles illicites.

Votre rapporteure suggère aussi de modifier l’alinéa relatif à la bonne foi dans l’article 9 afin de lever certaines ambiguïtés juridiques et de déterminer clairement le lien entre droit à l’indemnité et diligence exercée par le possesseur du bien culturel faisant l’objet d’une action en restitution.

Eu égard à la faible efficacité de la directive de 1993, votre rapporteure propose de maintenir le comité chargé de suivre la mise en œuvre de ce texte.

Votre rapporteure suggère aussi que les États membres fassent rapport sur la mise en œuvre de la nouvelle directive dans un délai de trois ans environ après l’adoption de cette révision ; il lui semble que cette modification est nécessaire afin que les États membres et la Commission puissent, en lien avec le Parlement européen, discuter de la façon d’améliorer encore la réalisation de l’objectif de cette révision.

Votre rapporteure propose aussi des amendements concernant l’IMI en introduisant une claire référence au respect des dispositions législatives en matière de protection des données à caractère personnel.

D’autres amendements proposés visent à simplement restaurer une certaine cohérence des dispositions de la directive et à en faciliter l’application: c’est le cas des amendements aux alinéas 2 et 3 de l’article 4. Ils rétablissent notamment une obligation d’information des États membres entre eux en matière de restitution.

Votre rapporteure suggère aussi des amendements aux considérants en lien avec les modifications proposées à différents articles.

Il est également proposé d’inviter des États membres et l’UE à signer et ratifier les conventions de l’UNESCO et d’UNIDROIT concernant les biens culturels.

• [1]  Cf. page 11 de l’étude d’impact ; il faut regretter que la Commission ne précise pas quels Etats membres sont concernés, à la différence des restitutions à l’amiable.
• [2]  Cf. page 11 de l’étude d’impact 
• [3]  Cf. pp 9 et 12 de l’étude d’impact 
• [4]  Cf. page 9 de l’étude d’impact 
• [5]  Les délits diminuent de près de 50% entre 2007 et 2009 pour la France, moins pour l’Allemagne.
• [6]  Article 1 de la directive de 1993

PRILOG: PISMO ODBORA ZA PRAVNA PITANJA

	EUROPSKI PARLAMENT	2009 - 2014

Odbor za pravna pitanja

Doris Pack

predsjednica Odbora za kulturu i obrazovanje

ASP 10E102

Predmet:     prijedlog Direktive Europskog parlamenta i Vijeća o povratu kulturnih dobara nezakonito iznesenih s područja države članice (preinaka) 2013/0162(COD) COM(2013)139

Poštovana predsjednice,

Odbor za pravna pitanja razmotrio je gore navedeni prijedlog u skladu s člankom 87. o preinakama, koji je uveden u Poslovnik Parlamenta.

Stavak 3. tog članka glasi:

„Ako odbor nadležan za pravna pitanja smatra da prijedlog nema za posljedicu suštinske promjene osim onih koje su kao takve u njemu navedene, o tome obavještava nadležni odbor.

U tom slučaju, uz uvjete utvrđene člancima 156. i 157., amandmani su dopušteni u odboru nadležnom za dotični predmet samo ako se odnose na dijelove prijedloga koji sadrže promjene.

Međutim, ako u skladu s točkom 8. Međuinstitucionalnog sporazuma nadležni odbor također namjerava podnijeti amandmane na kodificirane dijelove prijedloga, o svojoj namjeri odmah obavještava Vijeće i Komisiju, koja bi prije glasovanja u skladu s člankom 54. trebala obavijestiti odbor o svojem stajalištu o tim amandmanima i o tome namjerava li povući prijedlog preinake.”

Uvažavajući mišljenje pravne službe, čiji su predstavnici sudjelovali na sastancima savjetodavne skupine koja je razmatrala prijedlog preinake, te u skladu s preporukama autora nacrta mišljenja, Odbor za pravna pitanja smatra da predmetni prijedlog ne sadrži nikakve suštinske izmjene osim onih koje su kao takve utvrđene u prijedlogu ili mišljenju savjetodavne skupine i da, kad je riječ o kodifikaciji nepromijenjenih odredbi prijašnjih akata s tim izmjenama, prijedlog sadrži čistu kodifikaciju postojećih tekstova bez suštinskih promjena.

Stoga, nakon rasprave o tome na njegovom sastanku 5. studenog 2013., Odbor za pravna pitanja jednoglasno, s 21 glasom za[1], preporučuje da Odbor za kulturu i obrazovanje kao nadležni odbor započne s razmatranjem gore navedenog prijedloga u skladu s člankom 87.

S poštovanjem,

Prilog

• [1] 

PRILOG: MIŠLJENJE SAVJETODAVNE SKUPINE PRAVNIH SLUŽBI EUROPSKOG PARLAMENTA, VIJEĆA I KOMISIJE

	SAVJETODAVNA SKUPINA PRAVNIH SLUŽBI

Bruxelles, 1. listopada 2013.

MIŠLJENJE

                                                        ZA  EUROPSKI PARLAMENT

                                                              VIJEĆE

                                                              KOMISIJU

Prijedlog Direktive Europskog parlamenta i Vijeća o povratu kulturnih dobara nezakonito iznesenih s područja države članice  (preinaka)

COM(2013)0311 od 31. 5. 2013. – - 2013/0162(COD)

Uzimajući u obzir Međuinstitucionalni sporazum od 28. studenog 2001. o sustavnijoj primjeni metode preinake pravnih akata, a posebno njegovu točku 9., savjetodavna skupina koju čine pravne službe Europskog parlamenta, Vijeća i Komisije sastala se 4. srpnja 2013. da između ostalog razmotri navedeni prijedlog koji je podnijela Komisija.

Tijekom razmatranja[1] prijedloga Direktive Europskog parlamenta i Vijeća s ciljem preinake Direktive Vijeća 93/7/EEZ od 15. ožujka 1993. o povratu kulturnih dobara nezakonito iznesenih s područja države članice, savjetodavna skupina zajedničkim je dogovorom ustanovila sljedeće:

1) Da bi obrazloženje bilo sastavljeno u potpunosti u skladu s odgovarajućim odredbama Međuinstitucionalnog sporazuma, trebalo je jasno istaknuti odredbe iz prethodnog akta koje nisu promijenjene, kako je utvrđeno stavkom 6. točkom (a) podtočkom (iii) Sporazuma.

2) U prijedlogu preinake sljedeće je dijelove teksta trebalo označiti sivom pozadinom koja se općenito koristi za označavanje bitnih izmjena:

- u uvodnoj izjavi 4. brisanje druge, treće i četvrte rečenice treće uvodne izjave Direktive 93/7/EEZ (koja glasi „da bi primjena tih odredaba trebala biti što jednostavnija i učinkovitija; da je potrebno, kako bi se olakšala suradnja u pogledu povrata, ograničiti područje primjene ovih odredaba na predmete koji su obuhvaćeni zajedničkim kategorijama kulturnih dobara; da se Prilogom ovoj Direktivi ne namjerava definirati dobra koja se svrstavaju u „nacionalno blago” u smislu navedenog članka 36. nego samo kategorije dobara koja se mogu kao takva kategorizirati i stoga mogu biti obuhvaćena postupkom povrata u skladu s ovom Direktivom”);

- u članku 7. stavku 1. umetanje riječi „središnje tijelo”;

- u članku 9. brisanje riječi „ako je” i dodavanje riječi „dokaže da”.

Razmotrivši taj radni dokument, savjetodavna skupina zajedničkim je dogovorom mogla ustanoviti da prijedlog ne sadrži bitne izmjene, osim onih koje su kao takve u njemu navedene ili su kao takve navedene u ovome mišljenju. Savjetodavna skupina također je, u pogledu kodifikacije nepromijenjenih odredbi iz prethodnog akta s navedenim bitnim izmjenama, zaključila da se prijedlog ograničava na jasnu i jednostavnu kodifikaciju, bez suštinskih izmjena akata na koje se odnosi.

C. PENNERA                                  H. LEGAL                            L. ROMERO REQUENAPravni savjetnik

        Pravni savjetnik      Glavni direktor

• [1]       Savjetodavna skupina raspolagala je njemačkom, engleskom i francuskom verzijom prijedloga, a razmotrila ga je na temelju teksta na francuskome jeziku, koji je originalna verzija radnog dokumenta.

POSTUPAK

Naslov	Vraćanje nezakonito iznijetih kulturnih dobara na teritorij države članice (preinaka)
Referentni dokumenti	COM(2013)0311 – C7-0147/2013 – 2013/0162(COD)
Datum podnošenja EP-u	28.5.2013
Nadležni odbor        Datum objave na plenarnoj sjednici	CULT 10.6.2013
Odbor(i) čije se mišljenje traži        Datum objave na plenarnoj sjednici	JURI 10.6.2013	JURI 10.6.2013
Izvjestitelj(i)        Datum imenovanja	Marie-Christine Vergiat 25.6.2013
Razmatranje u odboru	17.9.2013	27.11.2013
Datum usvajanja	21.1.2014
Rezultat konačnog glasovanja	+: –: 0:	24 1 1
Zastupnici nazočni na konačnom glasovanju	Zoltán Bagó, Malika Benarab-Attou, Piotr Borys, Jean-Marie Cavada, Silvia Costa, Mary Honeyball, Petra Kammerevert, Morten Løkkegaard, Emma McClarkin, Emilio Menéndez del Valle, Martina Michels, Marek Henryk Migalski, Katarína Neveďalová, Chrysoula Paliadeli, Monika Panayotova, Marietje Schaake, Marco Scurria, Hannu Takkula, László Tőkés, Helga Trüpel, Marie-Christine Vergiat, Sabine Verheyen, Milan Zver
Zamjenici nazočni na konačnom glasovanju	Ivo Belet, Nadja Hirsch, Seán Kelly, Georgios Papanikolaou, Joanna Katarzyna Skrzydlewska
Datum podnošenja	28.1.2014