Volledig verslag van de vergaderingen

Dinsdag 15 april 2014 - Straatsburg

9.15. Kader voor het herstel en de afwikkeling van kredietinstellingen en beleggingsondernemingen (A7-0196/2013 - Gunnar Hökmark)

Dichiarazioni di voto orali

  Dubravka Šuica (PPE). - Gospodine predsjedniče, financijska kriza je pokazala kako Uniji nedostaju instrumenti za rješavanje problema kreditnih institucija. To se najviše odnosi na probleme insolventnosti i posljedice insolventnosti. Podržavam ovaj prijedlog kolege Hökmarka, jer će uspostava jedinstvenog sanacijskog mehanizma doprinijeti jačanju ustroja i stabilnosti Unije.

Tržišta Unije su međusobno integrirana te je vrlo izgledno da će propadanje kreditne institucije koja posluje izvan granica utjecati na stabilnost financijskih tržišta drugih zemalja članica. Trenutačni problemi financijskih tržišta u Uniji nastaju kao posljedica širih događaja u cijelom sustavu te imaju nepovoljan utjecaj na gospodarstvo, ali i na građane Unije.

Kako bi se održalo povjerenje u tržište, ali i smanjio rizik propadanja, države članice trebaju biti spremne raspolagati instrumentima za rješavanje situacija poput krize sustava i propadanja pojedinačnih kreditnih institucija i fizičkih društava. S obzirom da ne postoje usklađeni postupci sanacije kreditnih institucija na razini cijele Unije, potrebno je uvođenje ovakvog sustava koji će osigurati pouzdani paket instrumenata za brzu intervenciju u posrnuloj kreditnoj instituciji i koji bi utjecaj propadanja mogao svesti na najmanju mjeru.

  Oleg Valjalo (S&D). - Gospođo predsjednice, nakon punih pet godina rasprave danas smo uspjeli ostvariti politički dogovor po kojem će nesumnjivo ostati zapamćen ovaj saziv Europskog parlamenta i to posebno kada je riječ o ekonomskim i monetarnim poslovima Europske unije. Bankama smo danas poslali jasnu poruku da se prema poslovnim rizicima treba odnositi odgovorno i da se ne mogu oslanjati na novac poreznih obveznika kada zbog bankarskih špekulacija stvari pođu po zlu.

Duboko sam uvjeren da će ovo doprinijeti tome da se banke i njihove upravne strukture u budućnosti prema svojim ulaganjima ponašaju što odgovornije. Što je još važnije, pokazali smo građanima da su oni u središtu naše pažnje kada se radi o ekonomskoj krizi i da smo svjesni činjenice da bankarstvo nije neki apstraktan svijet, nego svijet duboko povezan s njihovim svakodnevnim planovima. Banke postoje da bi servisirale ekonomske aktivnosti građana, a ne da bi građani snosili posljedice rizičnih bankarskih ulaganja. To je ključna poruka našeg današnjeg čina kad se radi o građanima.

Postavili smo snažne pravne temelje za uspješno funkcioniranje bankovne unije i duboko se nadam da ćemo pokazati jednaki entuzijazam pri implementaciji ove nove pravne infrastrukture o kojoj se ovdje vodila tako duga a kvalitetna rasprava.

  Seán Kelly (PPE). - A Uachtaráin, bhí áthas orm arís tacaíocht a thabhairt do mo Ghrúpa sna vótaí go léir a bhaineann leis an tuarascáil seo. Tá moladh mór ag dul don Uasal Hökmark agus do na daoine eile, go háirithe an cúigear ban a raibh baint acu leis an ábhar seo i gcoitinne. Freisin, is fiú an Coimisinéir Barnier a mholadh as ucht an treoir agus an cheannaireacht a thug sé i rith na gcúig bliana agus i rith an chúlaithe eacnamaíochta.

Táimid ag éalú as an gcúlú anois agus táimid ag cur struchtúr ar bun is dócha a chinnteoidh nach dtarlóidh sé arís. Go háirithe a mhéid a bhaineann leis na bainc, má theipeann siad tá struchtúr ann anois chun déileáil leo. Den chuid is mó, beidh orthu díol as a lochtanna féin – má tharlaíonn siad – agus ní bheidh ar shaoránaigh díol astu mar a tharla in Éirinn.

Tá bail in againn anois in ionad bail out, mar a tharla in Éirinn. Agus maidir leis an bail out in Éirinn, tá gnó nach bhfuil críochnaithe ann go fóill.

Dichiarazioni di voto scritte

  Claudette Abela Baldacchino (S&D), in writing. - The financial crisis that started in 2007 has shown that there is a significant lack of adequate tools at Union level to effectively deal with unsound or failing credit institutions. Such tools are, in particular, needed to prevent insolvency or, when insolvency occurs, to minimise negative repercussions by preserving the systemically important functions of the institution concerned. During the crisis, those challenges were a major factor that forced Member States to save credit institutions using taxpayers’ money. While the possibility of public intervention always remains, the objective of a credible recovery and resolution framework is to obviate the need for such action to the greatest extent possible.

  Luís Paulo Alves (S&D), por escrito. - Aprovo o presente Relatório, considerando que a crise financeira que teve início em 2007 atingiu dimensões sistémicas, na medida em que afetou o acesso a financiamento de praticamente todas as instituições de crédito. A fim de evitar um colapso sistémico, com consequências desastrosas para a economia global, esta crise tem de ser enfrentada com recurso a medidas que visem assegurar o acesso ao financiamento em condições de equivalência para todos os bancos de outro modo solventes. A solução passa por um apoio geral à liquidez por parte de bancos centrais e pela concessão de garantias dadas por Estados-Membros relativamente a títulos emitidos por instituições de crédito solventes. A crise originou igualmente perdas de crédito consideráveis e outras fragilidades em instituições de crédito individuais que foram ameaçadas de colapso iminente. A inexistência de instrumentos adequados para lidar com esses colapsos, combinada com a situação de financiamento frágil que se verifica no sistema financeiro em geral, constituíram um fator essencial que obrigou os Estados-Membros a resgatarem tais instituições de crédito com recurso a fundos públicos.

  Mara Bizzotto (EFD), per iscritto. - In base a quanto proposto dalla Commissione chiunque presterà denaro alle banche non avrà più la certezza che in caso di crisi gli Stati si faranno carico delle perdite garantendo i loro investimenti. La collettività non deve certamente pagare gli errori di gestione e le speculazioni dei grandi Istituti di credito. Non mi pare nemmeno opportuno, però, porre quest'onere sui creditori che, nella stragrande maggioranza dei casi, non hanno alcun potere di influenza rispetto alle scelte dei loro management. Per questo mi sono astenuta.

  William (The Earl of) Dartmouth (EFD), in writing. - UKIP’s Position is against. This Directive is designed to provide the EU with tools to deal with unsound or failing credit institutions and investment firms (and their group entities). It aims to make sure ‘resolution’ takes place speedily and with minimal risk to financial stability. The Directive intends to preserve systemically important functions when a bank fails so that, on failure, shareholders and creditors, rather than taxpayers, bear the losses. Passes powers to EU institutions (including the European Banking Authority and the European Central Bank) and draconian powers to Resolution Authorities in Member States.

  Rachida Dati (PPE), par écrit. – L'instauration d'un cadre pour le redressement et la résolution des défaillances de crédit et d'entreprises d'investissement constitue une avancée importante en faveur d'une meilleure stabilité financière au sein de l'Union européenne. Il est notamment nécessaire que les autorités compétentes puissent agir de manière préventive face aux défaillances bancaires afin d'éviter les éventuels effets de contagion. La proposition d'encourager ces établissements à se doter de plans de redressement prévoyant des mesures qui leur permettent d'agir rapidement pour rétablir leur viabilité à long terme en cas de détérioration significative de leur situation financière est donc intéressante.

  Mathieu Grosch (PPE), schriftlich. - Ich begrüße sehr diesen Bericht, der einen gemeinsamen europäischen Rahmen zur Abwicklung von Banken vorsieht und die Nutzung von Steuergeldern oder von Einlegern deutlich reduziert.

Im Rahmen der Finanzkrise hat die Situation unsolider bzw. ausgefallener Kreditinstitute dazu geführt, dass die Mitgliedstaaten auf das Geld der Steuerzahler Rückgriff nehmen mussten, um die Banken zu retten. Dieser Rückgriff wird nunmehr durch eine sog. Forderungsrangfolge minimiert, indem erst die Aktionäre, dann die Besitzer von Anleihen eines Instituts und danach die großen Einleger herangezogen werden und, sofern dies nicht ausreicht, nationale Abwicklungssysteme und der Abwicklungsfonds einspringen müssen.

Die Einlagensicherung bleibt zwar national geregelt, aber die bereits bestehende Staatsgarantie für alle Bankeinlagen von bis zu 100.000 Euro wird verstärkt, indem nunmehr jedes Land einen eigenen Einlagensicherungsfonds ausbauen muss, um die Staatsgarantie auch einhalten zu können.

Diese neuen Regelungen zur Bankenunion werden die Einlagen der EU-Bürger zusätzlich schützen, die Kosten für Steuerzahler so gering wie nur möglich halten und vor allem eine erneute Destabilisierung der Finanzmärkte verhindern.

  Juozas Imbrasas (EFD), raštu. - Pritariau šiam siūlymui, kuriuo bus galima Sąjungos lygmeniu įgyvendinti bendras taisykles dėl kredito įstaigų ir investicinių įmonių gaivinimo ir pertvarkymo. Šiuo tikslu pasiūlyta sistema siekiama apsaugoti Sąjungos bankų ir finansų sistemą ir kuo labiau sumažinti mokesčių mokėtojams tenkančius nuostolius. Pasiūlymas yra pagrįstas, nes jame numatoma sukurti daug priemonių, skirtų bankų krizių problemoms spręsti, šiomis priemonėmis bus galima kovoti su bankų sektoriaus sistemos krize turint omenyje tai, kad reikia, atsižvelgiant į rinkos ir visuomenės interesus, apsaugoti pagrindines bankų teikiamas paslaugas ir apriboti atvejus, kai valstybės pagalba suteikiama žlungančioms įstaigoms. Pasiūlymu užtikrinama, kad tuo atveju, jei banko finansinė padėtis pablogėtų tiek, kad nieko nebūtų galima padaryti, ypatingos svarbos banko funkcijas būtų galima išgelbėti, o žlungančių bankų restruktūrizavimo ir pertvarkymo išlaidas padengtų ne mokesčių mokėtojai, o banko savininkai ir kreditoriai.

  Philippe Juvin (PPE), par écrit. – J'ai voté en faveur du rapport de mon collègue Gunnar Hökmark sur le cadre à établir pour le redressement et la résolution des défaillances bancaires. Le texte vise à mettre en place des outils harmonisés pour mieux prévenir et gérer les crises bancaires, et permettra la préparation de plans préventifs de rétablissement et de résolution, par le biais de modifications structurelles obligatoires des banques et, en cas de crise, par le biais de cession d'actifs forcée ou la création d'une banque-relais. Je me félicite de la large adoption de ce texte.

  Jean-Luc Mélenchon (GUE/NGL), par écrit. – La proposition de la Commission prévoit des règles européennes en matière de redressement et de résolution bancaires. Il s'agit de mettre en place un mécanisme de résolution unique. Le rapport du Parlement insiste sur le rôle des États membres dans la prise de décision à laquelle ils devraient être "étroitement associés". Mais tout repose sur la BCE indépendante du pouvoir politique. Sans réglementation plus forte des banques et sans mise à contribution des actionnaires privés, ce mécanisme s'éloigne de l'intérêt général. Plutôt que de prévoir les prochaines crises mieux vaudrait affronter les causes de celle-ci. Je vote Contre.

  Roberta Metsola (PPE), in writing. - I voted in favour of this report in order to establish an effective policy framework to better equip authorities with common and effective tools and powers to pre-emptively tackle bank crises, safeguard financial stability and minimise taxpayer exposure to losses during any possible insolvency.

  Marlene Mizzi (S&D), in writing. - I have voted in favour of the report on the framework for the recovery and resolution of credit institutions and investment firms.

  Rolandas Paksas (EFD), raštu. - Balsavau už šį pranešimą dėl kredito įstaigų ir investicinių įmonių gaivinimo ir pertvarkymo sistemos. Bankų sąjunga yra viena iš esminių priemonių siekiant sugrąžinti Europą į ekonomikos atsigavimo ir augimo kelią.

Manau, kad tai yra dar vienas svarbus žingsnis į priekį kuriant bankų sąjungą. Naujoji sistema padės apsaugoti Sąjungos bankų ir finansų sistemą ir kuo labiau sumažinti mokesčių mokėtojams tenkančius nuostolius. Be to, ji padės susigrąžinti būtiną vartotojų ir įmonių pasitikėjimą ir užtikrinti sklandų ekonomikos finansavimą, taip pat sumažins dabartinį bendrosios rinkos susiskaidymą, užtikrins Sąjungoje vienodas konkurencijos sąlygas.

Pažymėtina, kad pasiūlymu užtikrinama, kad žlungančių bankų restruktūrizavimo ir pertvarkymo išlaidas padengtų ne mokesčių mokėtojai, o banko savininkai ir kreditoriai.

  Alfredo Pallone (PPE), per iscritto. - La crisi finanziaria ha testato la capacità di gestire i problemi degli istituti bancari. L'assenza di strumenti efficaci per gestire le istituzioni in crisi ha richiesto troppo spesso l'utilizzo di fondi pubblici per ripristinare la fiducia e prevenire un effetto domino che potesse danneggiare seriamente l' economia reale. Di conseguenza, era necessario un quadro politico efficace per gestire i fallimenti di una banca in modo ordinato e per evitare il contagio ad altre istituzioni. La proposta armonizza le legislazioni nazionali e dota le autorità di strumenti e poteri per affrontare crisi bancarie preventivamente e per assicurare la salvaguardia finanziaria e la stabilità e per minimizzare l'esposizione dei contribuenti. Sono previste tre fasi : 1) Preparazione e prevenzione; 2) intervento precoce; 3) Risoluzione. Il quadro stabilisce una serie di principi che dovranno essere rispettati dalle autorità di risoluzione. Questi principi si riferiscono, tra l'altro, all'attribuzione delle perdite sugli azionisti e sugli obbligazionisti attraverso il bail - in.

  Αντιγόνη Παπαδοπούλου (S&D), γραπτώς. – Η κρίση ανέδειξε τη συστημικότητα των τραπεζικών προβλημάτων των κρατών μελών, την ανυπαρξία κατάλληλης υποδομής για διαχείριση των προβλημάτων των χρηματοπιστωτικών ιδρυμάτων στην ευρωζώνη, καθώς επίσης και την απουσία ελάχιστων ομοιόμορφων κανόνων για πρόληψη, διαχείριση και καταστολή κρίσεων. Οι χρεοκοπίες τραπεζών παραπέμπουν τόσο σε σοβαρές ελλείψεις στις υπάρχουσες ρυθμίσεις όσο και στην απουσία μηχανισμών για την οργάνωση ομαλών εκκαθαρίσεων. Αρκετά κράτη μέλη της ΕΕ δεν είχαν άλλη επιλογή για τη διάσωση του τραπεζικού τομέα τους από το να καταφύγουν σε εξωτερικό δανεισμό. Στην Κύπρο, με τρόπο ανήθικο και αυθαίρετο, επιβλήθηκε ένα πρωτοφανές κούρεμα καταθέσεων, με αποτέλεσμα εκατοντάδες πολίτες και μικρομεσαίες επιχειρήσεις να ζημιώσουν ανεπανόρθωτα, πληρώνοντας τα λάθη των τραπεζών και τα "κενά και αδυναμίες" που υπάρχουν ως προς τη πρόληψη, τον συντονισμό και την δυνατότητα ταχείας παρέμβασης της ευρωζώνης σε περίπτωση χρηματοπιστωτικής κρίσης. Με το πλαίσιο που δημιουργείται, γίνεται προσπάθεια να οριστούν αξιόπιστοι κανόνες σε περίπτωση χρεοκοπίας μιας τράπεζας σε χώρα-μέλος της ΕΕ και να δημιουργηθεί ένα σταθερό καθεστώς, το οποίο θα παρέχει στις αρχές ένα αξιόπιστο σύνολο εργαλείων για έγκαιρη και ταχεία παρέμβαση σε μη υγιή ή προβληματικά πιστωτικά ιδρύματα, ούτως ώστε να μην χρειαστεί ξανά να διασωθούν πιστωτικά ιδρύματα με τα χρήματα των φορολογούμενων. Δική μας έγνοια είναι πώς να ξανακτιστεί η εμπιστοσύνη των Ευρωπαίων πολιτών στο χρηματοπιστωτικό σύστημα στην ΕΕ και πως να τους προστατεύσουμε από αυθαιρεσίες!

  Gilles Pargneaux (S&D), par écrit. – J'ai voté en faveur de cette directive qui harmonise les dispositions nationales sur le redressement et la résolution des défaillances d'établissements de crédit et d'entreprises d'investissement dans la mesure nécessaire pour doter les États membres des mêmes instruments et procédures face aux défaillances systémiques. L'objectif du cadre proposé est de doter les autorités compétentes d'instruments et de pouvoirs communs et efficaces pour s'attaquer préventivement aux crises bancaires, préserver la stabilité financière et réduire au minimum l'exposition des contribuables aux pertes.

  Tonino Picula (S&D), napisan. - Kao što smo mogli svjedočiti 2007. godine, financijska kriza pokazala je da na razini Unije ne postoje dovoljno djelotvorni instrumenti za rješavanje problema nezdravih kreditnih institucija. Direktiva o oporavku i sanaciji banaka kreditnih institucija i investicijskih društava postavlja održiva i vjerodostojna pravila u slučajevima propasti banaka u državama članica uz solidnu ideju ex ante financiranja tih institucija, koje bi bilo riješeno financiranjem od strane banaka. Upravo donošenje ovog okvira uvjet je za ostvarivanje Jedinstvenog nadzornog mehanizma, kao jednog od ključnog stupa bankovne unije. Cilj je bankovne unije stvaranje integriranoga financijskog okvira čime bi se zaštitila financijska stabilnost i troškovi propasti banaka sveli na najmanju moguću mjeru. Vrlo sam zadovoljan ishodom šestomjesečnih pregovora s Vijećem, te smatram da bi ovim paketom mjera za koje smo se borili mogli promijeniti nabolje dosadašnji način sanacije kreditnih institucija i investicijskih društava. Jedinstveni nadzorni mehanizam apsolutni je prioritet za daljne funkcioniranje Unije.

  Tokia Saïfi (PPE), par écrit. – Il s'agit du premier pilier de l'union bancaire: le redressement et la résolution des défaillances d'établissements de crédit et d'entreprises d'investissement. Durant la crise économique, de nombreuses pertes ont été prises en charge par les contribuables.

Désormais, ce seront les créanciers et les actionnaires qui seront sollicités en premier lieu pour renflouer les banques ou supporter leurs défaillances, et non l'argent public c'est-à-dire l'argent du contribuable. J'ai soutenu ce texte qui est une véritable victoire européenne.

À titre d'exemple, en 2008, l'État français avait dû recapitaliser nos banques à hauteur de 120 milliards d'euros; demain, si la même situation que 2008 se produisait, l'État n'avancerait pas un centime. L'ensemble des mesures votées est une victoire pour la construction de l'union bancaire, elles éviteront de nouvelles crises systémiques et mettront la finance et les banques au service de l'économie européenne.

  Olle Schmidt (ALDE), skriftlig. - Under finanskrisen blev det tydligt att många banker och kreditinstitut saknade effektiva verktyg för att hantera krissituationer. För att åtgärda detta och undvika liknande kriser behövs förutsättningar för banker att själva finansiera sin krishantering. Offentliga medel ska inte användas i statliga räddningsaktioner. Jag anser att alla banker ska ha återhämtnings- och rekonstruktionsplaner på plats, så kallade living wills för hur en eventuell ordnad konkurs ska gå till. Dessa ser till att bankerna inte överrumplas av eventuella kriser. På så vis ökas bankernas handlingsförmåga i oroliga tider, och en djupare kris kan undvikas. En mer robust banksektor gagnar alla, och jag röstade därför för detta förslag.

  Kay Swinburne (ECR), in writing. - This proposal, a key post-crisis measure, aims to set rules for the orderly recovery of ailing banks or break-up of failing banks in order to avoid systemic effects on the banking system as a whole and to avoid taxpayer involvement in the costs of such events. It includes a number of measures known as ‘bail inʼ which aim to put the costs on creditors, rather than the general public, while protecting as much as possible ordinary depositors. While I voted against the committee report, the final outcome of the proposal reached in trilogue is satisfactory to the UK, having resolved a number of issues of national importance. In particular, the special funds to which banks must contribute have been organised in such a way as to be compatible with the UKʼs banking levy. For these reasons, I voted in favour of the final report.

  Marc Tarabella (S&D), par écrit. – La crise financière qui a ébranlé l'Europe a notamment mis en lumière le besoin de règles plus strictes et plus cohérentes pour l'ensemble du secteur financier. Si diverses mesures importantes, telles que la mise sur pied de trois organes de contrôle financier, ont d'ores et déjà été prises, il convient de poursuivre les efforts visant à mieux réglementer le secteur financier.

L'un des dossiers en cours concerne la présente proposition de directive établissant un cadre pour le redressement et la résolution des défaillances d'établissements de crédit et d'entreprises d'investissement. D'un point de vue budgétaire, il est essentiel que les institutions de l'Union et des États membres apportent leur soutien à ce nouveau cadre de la meilleure manière possible. Par conséquent, il y a lieu non seulement d'établir de nouvelles règles, mais aussi de prévoir des ressources humaines et financières suffisantes pour la mise en œuvre du nouveau cadre.

  Silvia-Adriana Ţicău (S&D), în scris. - Am votat pentru rezoluția referitoare la propunerea de directivă de instituire a unui cadru pentru redresarea și rezoluția instituțiilor de credit și a întreprinderilor de investiții și de modificare a Directivelor 77/91/CEE, 82/891/CE, 2001/24/CE, 2002/47/CE, 2004/25/CE, 2005/56/CE, 2007/36/CE și 2011/35/CE și a Regulamentului (UE) nr. 1093/2010.

Criza financiară a demonstrat că există o lipsă semnificativă de instrumente adecvate la nivelul Uniunii pentru a gestiona în mod eficient situația instituțiilor de credit și a firmelor de investiții neviabile sau aflate în dificultate. Aceste instrumente sunt necesare în special pentru a preveni insolvența sau, în cazul în care aceasta se produce, pentru a reduce la minimum consecințele negative prin menținerea funcțiilor de importanță sistemică ale instituției în cauză. Pe parcursul crizei, aceste provocări au reprezentat un factor major care a forțat statele membre să salveze instituțiile prin utilizarea banilor contribuabililor. Obiectivul unui cadru de redresare și rezoluție credibil este acela de a evita pe cât posibil necesitatea unei astfel de măsuri.

  Ruža Tomašić (ECR), napisan. - Podržala sam ovu direktivu koja bi trebala osigurati okvir za sanacijska tijela za grupacije i druga relevantna sanacijska tijela koji će im omogućiti razvoj grupnog pristupa sanaciji. Bez usklađenog grupnog pristupa sanaciji nacionalizacija bankarskih grupacija od strane pravnog subjekta ugrozila bi unutarnje tržište te bi državama članicama mogla dati poticaj da saniraju bankarske grupacije i pravne subjekte. Revizija regulatornog okvira koja je u tijeku, osobito jačanje kapitala i pričuva likvidnosti te bolji instrumenti za makrobonitetne strategije smanjit će vjerojatnost nastanka kriza sustava u budućnosti i ojačati otpornost kreditnih institucija i investicijskih društava na stres, bilo da je on uzrokovan poremećajima sustava bilo događajima koji su specifični za pojedinačnu kreditnu instituciju ili investicijsko društvo. Države članice trebale bi biti spremne i raspolagati odgovarajućim instrumentima za rješavanje situacija koje obuhvaćaju kako krize sustava tako i propadanje pojedinačnih kreditnih institucija i investicijskih društava.

  Jacek Włosowicz (EFD), na piśmie. - Po trzech miesiącach negocjacji w dniu 20 marca Parlament Europejski i Rada osiągnęły porozumienie w sprawie rozporządzenia w sprawie jednolitego mechanizmu restrukturyzacji i uporządkowanej likwidacji, w tym jednolitego funduszu restrukturyzacji i uporządkowanej likwidacji, by chronić podatników przed przyszłymi upadłościami banków poprzez zerwanie związku między państwami i bankami. Te nowe ramy restrukturyzacji i uporządkowanej likwidacji będą miały zastosowanie do wszystkich banków we wszystkich uczestniczących w nich państwach członkowskich i zostaną w pełni wprowadzone w życie z dniem 1 stycznia 2016 roku.

  Inês Cristina Zuber (GUE/NGL), por escrito. - Este relatório é mais um passo num processo em que os Estados perderão o pouco ou quase nenhum poder de controlo, regulação e intervenção sobre a banca que ainda detinham, vendo assim ainda mais limitada a possibilidade de este setor estratégico ser colocado ao serviço do desenvolvimento económico.

Inserindo-se num processo ainda mais vasto a que dão o nome de União Bancária, a recuperação e resolução é um avanço no processo de subordinação do poder político ao poder do grande capital que, aprofundando o papel central que o BCE tem no processo de concentração e centralização de capital e de subordinação das decisões da UE aos interesses dos megabancos, do sistema financeiro e dos seus interesses predadores, num desesperado esforço para implementar mecanismos que permitam aos seus acionistas voltar às elevadas taxas de lucro.